petro-dolar

Петро долар: кључ глобалне хегемоније

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

По завршетку Другог Светског рата потписан је споразум којим је амерички долар постао резервна светска валута – америчка привреда је због своје изолованости била најмање разорена ратом, што јој је донело тај повлашћени статус, а самој америци омогућило предност у самом старту после ратне обнове. Амерички ФЕД (Савезна Банка Резерви, еквивалент нашем НБС), иначе приватно власништво конзорцијума банака, углавном у поседу породица Ротшилд и Рокфелер, а не у државном власништву – замислите, за тренутак, НБС у власништву Динкића и фамилије, па ће вам бити јасно о чему се ради – је постао главно “уточиште” за златне резерве других држава, ФЕД је истина обећао да неће штампати више од 35.усДолара по унци злата, али – обећања су ипак само обећања: нико никад није искотролисао колико стварно долара је штампано, нити се ико уверио у квалитет злата повереног на чување.

Петро долар: кључ глобалне хегемоније

Када је Вијетнам упозорио да америка штампа много више долара него што има право – уследио је фамозни “Тонкин инцидент”, након чега је почео Вијетнамски рат. Французи, који су у то време затражили повраћај својих златних резерви од Америке, нису добили ни грама, али су зато имали “част и привилегију” да се боре са американцима против Вијетнама. Сви знамо како се тај рат завршио – цео свет зна и како су американци водили тај рат, хемијским оружјем, забрањеним касетним бомбама, напалм-бомбама којима су спаљивали живе читава села, као и жртве које су направљене, исто тако сви знамо да се Вијетнам ни дан данас није опоравио од тога.

То прављење пара ни из чега, неконтролисаним штампањем долара у потребним количинама условило је економским развојем саме Америке, и маркетингом познатим као “амерички сан”. Петро-долар статус је омогућио Америци легално рекетирање скоро свих држава у свету: да би нека држава уопште могла да купи нафту за своје потребе, морала је или да депонује злато у Америци, или да откупи довољну количину америчких долара – на свему томе, американци су могли себи да омогуће развој индустрије – поготово војне, и раст стандарда; кад год им је било потребно – последњи случај је чувена СЕКА (Светска Економска Криза), амери су само пуштали машинерију и упумпавали милијарде долара (85.милијарди ус долара месечно, током 5.година) за опоравак својих – иначе приватних – банки. Инфлације није било зато што њихову инфлацију плаћа цео свет, кроз коришћење Петро-Долара.

Током седамдесетих година прошлог века, председник Никсон је направио договор – најпре са Саудијском Арабијом, потом и са осталим главним произвођачима нафте – о томе да се долар користи као једина валута продаје, да се цена нафте повећа 400% (мало старије генерације сетиће се “пар-непар” возних дана у СФР Југославији), а заузврат тим државама је била обећана америчка војна заштита. Не треба рећи да је тек тада дошло до “златног доба” Америке – златног доба, које је, наравно, плаћао остатак света.

Шта се догађа са онима који не продају нафту искључиво за доларе? Сетите се Ирака – први рат против Ирака, 1991-е, санкције које су уследиле погодиле су ту земљу можда и горе од самог рата, када је Ирак 2000-е прешао на обрачун при продаји нафте у еурима, пар месеци после тога уследио је режирани “терористички напад”, фамозни 9/11 – са којим Ирак није имао никакве везе, али који је најпре послужио за војну агресију на ту земљу, а потом и као оправдање за, практично, држање “остатка света”, што значи – нас, неамериканаца, у једном прилично талачком статусу. Након “демократизације” Ирака 2001-е, прва ствар коју су американци урадили била је, погађате – Петро-Доларска продаја нафте. Неки ће се можда сетити да је еуро преко ноћи изгубио 15-20% своје вредности. Случајно? То иживљавање над Ираком траје и данас, увек када им понестане горива, када се резервоари у Тексасу и другим државама испразне, они направе неку пригодну Ал-Каиду, режирану од Ал-ЦИА-иде, којом оправдају нову отимачину нафте. Америчка “демократизација” Ирака је иначе однела нешто мање од 3,000. живота Америчких цивила у наводном “терористичком нападу”, и близу 3,000.000. жртава у Ираку, углавном цивилних, животе је изгубило више од пола милиона Ирачке деце. Када су, на државној телевизији, нама добро познату “хуманитарку” Медлин Олбрајт упитали: да ли је рат против Ирака био вредан пола милиона дечјих живота, одговорила је дипломатски “одлука је била тешка, али – вредело је”. Зашто? Зато што њихов драгоцени Петро-Долар – нема цену…

Вишедеценијско иживљавање над Ираном – земљом која иначе није никога напала још од 18-ог века, нехумане санкције, разарање привреде, режиране “револуције”, свакодневне претње војном агресијом – треба ли напоменути да Иран НЕ користи Петро-Долар приликом продаје своје нафте? Примери земаља Латинске Америке, произвођача нафте су исто занимљиви: како која земља одустане од коришћења долара приликом продаје нафте, тако је снађе нека “револуција”. Наоружавање Ал-Каиде, иначе представљене од америчких мејнстрим медија као “бораца за слободу и демократију” и прављење грађанског рата у Сирији, која је – погађате – избацила петро-долар приликом продаје нафте, бестијалност идеолога новог светског поретка који су се досетили не само прављења напада хемијским оружјем, жестоко форсираним на ЦНН-у све док чак и Карла дел Понте није потврдила да Асад нема никакве везе са тим нападом, већ – од америке подржана – Ал Каида, већ и ускраћивања воде милионима људи, када су амерички савезници Турци преусмерили реку Еуфрат и оставили милионе у Сирији и јужном делу Ирака да “уживају” у пустињском пејзажу без јединог извора воде који су имали..

Занимљив пример је Либија, од које је нафта купована на “дођемо вам”, када је дуг достигао 160.милијарди долара Гадафи је затражио своје паре назад, углавном од Америке и Француске, најавио је прављење “златног Динара” као обрачунске валуте при продаји нафте у Либији, али и осталим Афричким државама – да ли је потребно уопште подсетити како је завршио Гадафи? Убијен, јавно, пред камерама ЦНН-а, у – за пар милиона петро-долара режираној “демократизацији” земље, која је Америку и Француску спасла плаћања 160.милијарди дуга Либији: егзекуција “паблик-стајл”, као пример свима шта их чека ако избаце петро-долар као обрачунску валуту. Девизне резерве Либије од 37.милијарди долара више никада нису виделе Либију.

Русија је пре кратког времена избацила петро-долар приликом продаје својих енергетских ресурса – да ли треба да вас потсећам да се убрзо након тога догодила Украјина? Па санкције – погодите чијој режији. Једном сам већ написао – историја се понавља – онима који из ње нису научили ништа. Изгледа да су Русија, а последњих месеци и Кина ипак научили понешто, прошлог месеца је у Пекингу потписан Руско – Кинески споразум којим се долар избацује не само приликом трговине, већ и узајамни банкарски систем прелази на националне валуте – сам тај чин ће коштати Америку више десетина милијарди долара “рекета”, у ситуацији када је теоретски дуг Америке прешао 17,000.милијарди, када је законска основа задуживања давно пробијена, када је практични дуг Америке (сабирајући унутрашња и спољња дуговања) према јавним подацима 59,700.000.000.000. долара, када се и земље БРИКС-а спремају на “велико чишћење” долара из својих економија, једним потезом, америчко “рекеташко” тржиште света је изгубило више од половине својих клијената.. Да ли вам је можда сада јаснија америчка спољња политика и њени покушаји да се направи Трећи Светски рат?.. по њиховој логици – бољи је и рат од банкрота земље, видећемо само шта остали “играчи” у тој партији покера – при том првенствено мислим на Русију и Кину – имају да кажу на то…

И, наравно: „правна поука“ за крај:

– ни долар ни еуро нису праве валуте, покривене златном резервом ни било чиме другим, ни ECB ни FED немају злато као покриће, њихова једина вредност је тренутна војна надмоћ америке и нато пакта, када тога нестане – нестаће и привида вредности долара и еура, и, можда и још битније:

– са сваким напуњеним резервоаром на колима, са сваком куповином на E-Bay или где год, направљеном у доларима или еурима ви у ствари гурате паре у англо-америчку војну машинерију, за 2% тог новца који потрошите управо сте купили метак којим је убијено неко дете у Ираку, Авганистану, Сирији, Либији, Србији – списак је дуг, а новац је ваш – зато добро гледајте како га и на шта трошите

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia