Велика сеоба Рома у Србију

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail
  • Агенда 21 УН и насилна демографске промене – претварање централне Србије у ромску државу
  • Један од кључних програмских докумената Новог светског поретка – Агенда 21 УН, поставила је као свој циљ до 2020. успостављање апсолутне контроле над водом, земљом, биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама и популацијом.
  • Контрола популације у контексту Агенде 21 за Србију подразумева насилну промену демографске структуре становништва

Велика сеоба Рома у Србију

Нови светски поредак је Србе ставио изван закона а спречавање развоја Србије – унео у своје стратешке планове и документе. Изјава министра спољних послова Немачке, Клауса Кинкела из 1998. на скупу Бартелсман – фондације о „додатном усавршавању Европске уније“ – да ће „Србија у свима даљим процесима европских интеграција бити на губитку, те да ће бити сведена на енклаву Балкана“ добила је своју потврду и у отвореном писму Вилија Вимера, потпредседника Европског парламента и посланика Бундестага, немачком канцелару Герхарду Шредеру, написаном након што је крајем априла 2000.године присуствовао „НАТО“ конференцији у главном граду Словачке, Братислави, у чијој су организацији учествовали амерички „Стејт Департмент“ и Институт за спољну политику америчке Републиканске партије. Ива конференција је показала праве намере Запада и лидера НАТО-а према српској нацији и Србији: распарчавање и трајно онеспосбљавање земље и народа за било какву улогу на Балкану. Вимер је своје закључке образложио у 11 тачака које су показале да се распарчавање Србије свесно и намерно одигравало мимо постојећег правног поретка у Европи. Тачка осам нам је указала на одлуку по којој „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“.

Након 2000.године отпочело се са насилном променом демографске структуре популације у Србији која се са једне стране реализује тајним депортовањем Рома из ЕУ у Србију, који никада нису били српски држављани – а који ће до краја ове године – бити уписани у матичне књиге – као да су рођени у Србији.
Са друге стране фаворизује се масован одлив младих, образованих људи из Србије. Овај процес подржан је у оба случаја моћним финансијским инструментаријем Новог светског поретка.
Грађани Србије у великој мери сами финансирају настанак ромске државе на свом тлу који ће се постепено релизовати у оквиру регионализације Србије коју је неојезуитска формула европских интеграција Србије поставила као (пред)услов за њихов наставак.

  • Промена Устава је у том смислу приоритетни задатак а циљ одржавања превремених републичких избора је обезбедити двотрећинску већину за његово изгласавање.

Петар Искендеров, старији научни сарадник Руске Академије наука је у својој анализи „Европска унија се припрема да докусури српску државност“ (2009), анализирајући процес процес „административно територијалне реформе којом се српска држава трансформише у „Заједницу српских региона (ЗСР)“, сагледао перспективе регионализације као коначно решење за Србију и Србе: регионализација представља форму предаје српске територије Албанцима (у Јужном – прешевском региону), Турској и Босни у Западном (рашком) региону, Мађарској у Војвођанском а Румунији и Бугарској у Источном.

Централни регион (област Шумадије и Поморавља) према овој анализи – предвиђен је за постепено пребацивање из ЕУ депортоване ромске популације без држављанства, ромске популације са Косова и Метохије те других република бивше Југославије.

Демографска политика Европе, оптерећена у прошлости расним законима и расистичком и геноцидалном праксом, у Новом светском поретку ограничава се на депопратцију, за „цивилизоване европљане“ мање пожељних и непожељних етничких група – у Србију и православне земље Југоисточне Европе као и на предузимање опсежних мера и програма – како се они случајно не би вратили на просторе са којих су потекли или се у њима населили.

Да би се тај план реализовао европска јуриспруденција ангажовала је тимове правних експерата који су освојили читав нови правни инструментариј, нове законе о миграцијама и азилантима, пласираним под орвелијанским назвивима: „управљање миграцијама“, „реадмисија“, „сигурна трећа земља“.

Промена демографске структуре у Србији одвија се по истој формули по којој Глобалистан премрежава свет: глобална политика миграција намеће се ултимативно и спроводи локално преко владе, савезних и локалних власти, НВО сектора (у овом тренутку у Србији делује 218 ромских невладиних организација), неформалних група, група за притисак и флек као и медија чији су посленици у обавези да се строго придржавају веома јасних закона политичке коректности, као и обавеза да мотре и керберски нападну било кога ко се усуди да о проблемима који се отварају и перспективама овог процеса, критички проговори.

Пројекат трајног пресељења ромске популације из Европе и стварање предуслова за настанак ромске државе на тлу Србије, преузео је на своја плећа Џорџ Сорош, члан групе Билдерберг, бивши члан борда директора Савета за иностране односе, мађарски Јеврејин, у младости сарадник нациста и водећи хуманиста Новог светског поретка (уз Била Гејтса), који је 90-тих година 20. века преко своје фондације финансирао Радио Б92 и бројне опозиционе групе у Србији са преко 100 милиона долара. Сорш и његов Фонд реаализују програм „Деценија укључења Рома“који обухвата све аспекте живота и рада: образовање, здравствену заштиту, становање.
Сорошев програм се представља као пројекат од приоритетног значаја за решење проблема са којима се суочава ромска популација – коју треба по мерилима протестанске етике – уздићи на ниво грађана на тржишту рада. И свако би се сложио са овим племенитим идејама.
Проблем је у томе што се те идеје реализују изван – плавокрвног језгра ЕУ из којег се Роми континуирано и масовно депортују у Србију (од 2001. године – најпре необележеним авионима који су фантомски слетали на Сурчински аеродром) на најсуворије начине, веома често везивањем за лисице, држањем у затвореном простору и сличним методама.

Реадмисија – правни основ за демографске промене у Србији

Реадмисија је уско везана за концепт „сигурне треће земље“ усвојеном на Даблинској конвенцији из 1990. када је конституисана заједничка политика Европске уније о азилу. Европском конвенцијом о праву на азил из 1992. године, успостављене су јединствене мере и процедуре о одобравању азила, како би се спречила (зло)употреба тога права, чиме су чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азиланата“ Бриселу.

Концепт „сигурне треће земље“ омогућио је да ЕУ пренесе одговорност за заштиту својих граница – на треће земље – преко којих би тражилац азила ушао у јединствени простор ЕУ. Тзв. „трећа земља“ постала је надлежна за разматрање захтева за азил особа које су транзитно прешле преко њене територије. Тражиоци азила у ЕУ се на основу тог закона враћају на територију земље преко које су ушла у ЕУ.

Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о реадмисији (враћању) азиланата и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту.

Србија је у склопу Споразума о придруживању прихватила све „билатералне уговоре“ о реадмисији. У складу са овим уговорима је крајем 2007. донела „Закон о азилу“ који је ступио на снагу 1. априла 2008.

Потписан је велики број билатералних уговора о реадмисији којима се Србија обавезала да прихвати све азиланте које Еуропска Унија испоручи, укључујући и оне који нису њени држављани, како то објашњава проф. др Дренка Вуковић у раду „Реадмисија и управљање миграцијама“:
„Споразумом о редамисији Србије и ЕУ, Србија је прихватила да преузме све (1) сопствене држављане; (2) држављане трећих земља и (3) лица без било чијег држављанства“ – при чему се процедура преузимања и даљег третмана депортованих одвија у највећој тајности под калузулом уговора која се назива „заштита података“.

„Заштита података такође спада у саставни део Споразума о реадмисији Србије и ЕУ као и питања спровођења и примене путем заједничке комисије за реадмисију“.

Уговор о реадмисји подржан клаузулом о тајности (заштита података) отворио је Европској унији простор за депортацију Рома и осталих групација становништва у неограниченом броју у Србију као и да број депортованих држи у тајности.

Према Попису становништва из 2002. године, у Републици Србији се 108.193 грађана изјаснило као припадници ромске националне мањине. Садашњи број Рома држи се у строгој тајности а званичници кажу да евиденција не постоји. Јасно је да се тиме прикривају подаци о броју депортованих Рома са територије ЕУ који никада нису могли да добију држављанство неке од европских земаља у којима су живели, Рома из бивших република СФРЈ и Рома избеглих са простора Косова и Метохије.

Заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Србије др Драгољуб Ацковић је на састанку на коме је разматрана политика становања ромске популације у коме су учествовали секретар експертске групе Савета Европе CAHROM, Мајкл Гует и представници Канцеларије за људска и мањинска права Србије у свом уводном излагању изнео анализу по којој у Србији живи 600 000 Рома.
У научном раду: „Роми у југоисточној Србији од дефтера до пописа“, проф. др. Драган Тодоровић каже да „Процене представника ромских организација и цивилног сектора упућују на 450.000 до 800.000 припадника ромске националне мањине насељених у Србији“ (до 2011.године).

Евидентирање кретања декларисаних Рома у Србији у новијем периоду започиње 1948. године и наставља се у званично вођеним пописима из 1953,1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. године. Према подацима пописа из 2002. године (спроведен на територији централне Србије и Војводине), у етничкој структури Србије (без Косова и Метохије) Срби као већински народ чине 82,9% укупног становништва, док су најзаступљеније националне мањине Мађари (3,9%), Бошњаци/муслимани (2,1%), Роми (1,4%) и Југословени (1,1%).

Ова разлика у броју Рома по попису из 2002. и претпостављеног броја који наводе др Ацковић и припадници НВО сектора показују да је „цивилизована Европа“ до 2011. године у Србију депортовала између 500.000 – 700.000 Рома, након које је процес депортације настављен.

Фалсификовање података уздигнуто на ранг закона – Упис Рома у матичне књиге рођених

  • Највећа брига ЕУ је да сви реадминистрирани Роми добију српско држављанство и то по хитном поступку.

У ту сврху за упис Рома у матичне књиге, обезбеђена су (према подацима Образложења Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015.) донаторска средства у изосу од 317.464 евра. Но, није било довољно дати само новац – Глобалистан није ни један детаљ претварања Србије у ромску државу, препустио случају: посао здруженим снагама обављају: Министарство правде, Центар за социјални рад и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице.

До 2015. – сви Роми морају добити „крштеницу“ – засновану на наводним тврдњама да су рођени у Србији.

Пошто иницијативу за издавање докумената заснованим на лажним подацима не могу да препусте самим Ромима, за овај посао од највеће важности за спровођење Агенде 21 за Србију, ангажован је Центар за социјални рад. (нема сумње да Глобалистан има савршену евиденцију о депортованим Ромима са простора својих земаља и да ће се спискови прослеђивати до особа задужених за решење овог више него ургентног проблема Глобалистана).

Ево орвелијанске елаборације државне секретарке „Министарства правде“ (орвелијанског Министарства истине) Гордане Стаменић, изречене на конфернцији за медије одржаној у седишту Еуроактива у Београду 27. јануара:

„Од 2009. године у Србији је у матичну књигу рођених накнадно уписано 20.679 Рома, а план је да до 2015. буду уписани сви који су тренутно „правно невидљиви“.

Представник УНХЦР у Србији нагласио је да је Србија прва земља на Западном Балкану која активно ради на решавању проблема „правно невидљивих“.

О томе како је је текао процес уздизања фалсификовања на ранг закона, такође можемо сагледати из изјаве Гордане Стаменић:
„Закон о матичним књигама из 2009. допринео много, али 2012. године било је неопходно донети Закон о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку“.

На основу допуна, „Закон о матичним књигама“ почео је да подразумева и
1. децу без родитељског старања
2. уписивање „ван прописаног времена“
али то није било довољно јер је било случајева „када лица нису могла да докажу тачан датум рођења“, па се ишло у ванпарнични поступак“.
Шта је омогућио ванпарнични поступак?
Ванпарнички поступак је омогућио – уписивање ма ког лица у матичне књиге Републике Србије на основу давања лажних исказа.

Погледајмо:
На основу промена закона о ванпарничном поступку „чињеница рођења саставља се на основу изјаве особе која није уписана у матичњу књигу рођених и исказа два пунолетна сведока“.

Погледајмо даље:
„Ако се у поступку састављања исправе о чињеници рођења не може утврдити дан, час и година рођења сматра се да је то лице рођено 1. јануара у 00:01 сати године за коју је вероватно да је година његовог рођења, а уколико се не може утврдити место рођења сматра се да је рођено у граду, односно седишту општине за коју је вероватно да је на њеном подручју дошло до рођења“.
Будући да наши правници, судије и социјални радници нису били едуковани за овај тип криминалних дела „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“.

Организавни криминал је процветао након потписивања “Споразума о разумевању“ који су у априлу 2012. потписали Министарство правде, Заштитник грађана и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР). На основу тог споразума, речено је конференцији за медије у седишту Еуроактива, „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“.

Но, улог је толико велики да се ништа сме пропустити самим Ромима већ ће уписивање Рома у матичне књиге постати главни задатак у ту сврху обучених експерата из Центра за социјални рад:
„Захтев за упис у матичне књиге рођених, поред лица које желе да остваре то право, може да поднесе и Центар за социјални рад, при чему су ослобођени свих судских и административних такси“.

„Има још пуно да се ради, јер сва деца по рођењу имају право да буду уписана у матичну књигу рођених, док је код оних који немају пребивалиште омогућено да буду уписани код Центра за социјални рад, како би се обезбедили услови за добијање личних карата“, рекао је задовољни представник УНХЦР-с, Арболеда.

Дакле:
„Сва деца по рођењу имају право да буду уписана и матичну књигу рођених“ – рекао је господин Арболеда.
Али, овде се не ради о реализацији тог права, господине Арболеда. Овде се ради о пресељењу Ромског становништва из „цивилизоване ЕУ“ у Србију.
И ради се о томе да се по вашим налозима, инструкцијама и упутствима правосуђе у Србији упустило у тешке криминалне радње фалсификовања података, кривоклетства и издавања личних докумената на основу тога, ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ МОРАЛО ДА ПРОМЕНИ ЗАКОНЕ КОЈИ ТО ЗАБРАЊУЈУ У ЧИТАВОМ СВЕТУ И ЗБОГ ЧЕГА СЕ У ЧИТАВОМ СВЕТУ ДОБИЈА ЗАТВОРСКА КАЗНА.
Quod erat demonstrandum.

  • Степеном кривотворења података задовољан је, међутим Заменик заштитника грађана Роберт Сепи. По писању агенције Бета – он је „изразио задовољство што је партнерство са Министарством правде и УНХЦР дало резултате и оценио да се проблем уписивања Рома решава брзо и добром динамиком“.

Нема никаве сумње да је упис у матичне књиге рођених послужити као – правна чињеница која се неће доводити у питање. О томе сведочи Стратегија за унапређење Рома Републике Србије (2009) у којој се реадмисија Рома са територије ЕУ (српских држављана, бивших држављана СФРЈ, као и оних без било чијег држављанства) не разматра као УЗРОК за промену демографског стања у Србији већ се у њој каже да број по попису није био прецизан јер: „многа истраживања указују на то да је број припадника ромске националности у Републици Србији знатно већи, па се процењује да износи између 250.000 и 500.000“.

Да ће лажи задобити статус планетарне истине – веома је јасно. На том послу суделују здружено сви актери Новог светског поретка. Тако је један од медија који је основала ЦИА – Ал Џазира још 2012. изјавила да је Рома на Балкану далеко више него по статистици (Roma u regiji mnogo više nego u statistici | Al Jazeera Balkans balkans.aljazeera.net/…/roma-u-regiji-mn…‎).

Чињеница да власти у Србији фалсификују и кривотворе матичне књиге рођених веома је обрадовала Мајкла Девенпорта, шефа европске делегације у Србији (оног истог који је Србима обзанио да је преговарачка платформа за придружење ЕУ – тајна). Током недавне посете Србији он је изразио своје велико задовољство што је двадесет општина које су прихватиле позив да сарађују са ЕУ и ОСЦЕ, јасно исказало и заложило се за идеју да се положај њихових суграђана Рома – мора побољшати. (http://www.europa.rs/en/projects/projektne_aktivnosti/3591/Step+forward+in+improving+Roma+situation.html).

Џорџ Сорош – декада промене демографске структуре у Србији

Генеалогија претварања Србије у ромску државу у видљивом простору реализације изгледа овако: 2003. године у Будимпешти одржана је конференција о правима и положају Рома у земљама југоисточне Европе када је уз учешће представника Рома, влада земаља југоисточне Европе (Србија и Црна Гора, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Хрватска, Бугарска, Македонија), Сорошевог Фонда за отворено друштво, Caвета Европе, ОЕБС-а, УНИЦЕФ-а, УНДП-а, Светске банке, Развојне банке Caвета Европе, Европског форума Рома и Путника, Европског центра за права Рома, ромског образовног фонда, договорено је да се у свим земљама југоисточне Европе покрену иницијативе и обезбеде значајнија финансијска средства за решавање проблема Рома у тим државама. На тој конференцији пласирана је Сорошева идеја о Декади укључења Рома 2005-2015, усмерена ка инклузији Рома у све процесе и токове друштвеног живота у земљама Источне и Средње Европе.

2. фебруара 2005. у Софији, шефови влада држава jугоисточне Европе усвојили су „Декларацију о Декади укључења Рома 2005-2015“. и установили правила и програм Декаде. Светска банка се те године 2005. придружила Институту “Отворено друштво” Џорџа Сороша, Швајцарској агенцији за развој и сарадњу као и владама земаља из средње и источне Европе у покретању иницијативе “Деценија инклузије Рома“.

Према речима председника Светске банке, Јим Јонг Кима и Џејмса Волфенсона (предедавајућег Wolfensohn & Company) изнетим 27.јуна прошле године у тексту: „Подржавање Рома је добро за бизнис“ – „Групација Светске банке ради са Европском комисијом и државама ЕУ из средње и источне Европе на пружању подршке Ромима. „Радимо и са Бугарском и Румунијом на образовању Рома у раном детињству, побољшању локалних школа у Србији, побољшању образовних исхода у БЈР Македонији, као и на упису имовине у земљишне књиге у Румунији. Земље средње и источне Европе имају историјску прилику да искористе седмогодишњи буџет ЕУ за мање развијене чланице ЕУ да унапреде интеграцију Рома. Средства су ту – треба их само искористити.“

Ова „историјска“ шанса није пружена остатку Европе чији су званичници и становништво ужаснути присуством Рома – нарочито након што су као држављани Румуније и Бугарске, добили право на слободно кретање унутар ЕУ и њене богате градове – изграђене током крсташких ратова и колонијалног периода – када су злато и дијаманти пристизали у неограниченим количинама.

Безобална хипокризија европских званичника

У Француској је ромска популација изложена беспоштедном протеривању. Никола Саркози је 2010.године повео „рат против Рома“ (Мануши, како се називају Роми на франкофоном подручју, населили су се у Француској још у 15. Веку).
Званична Саркозијева политика за Роме у Фрнацуској – била је уништавање картонских насеља и сурово протеривање уз – карту у једном правцу, а исту политику је задржао и министар полиције у новој социјалистичкој влади, Мануел Валц.

  • Градоначелник места Шоле, у долини Лоаре, ни најмање није шокирао своје суграђане изјавом да Роме „Хитлер изгледа није довољно побио”.

Градоначелник Кроа, Режис Кош је недавно изјавио да Ромима није место у овом богатом градићу и предложио да „плави шлемови“ дођу и врате Роме тамо одакле су дошли?
Бурне реакције незадовољства изазвало је код Девенпортових сународника – Британаца укидање ограничења за радну миграцију држављана из Румуније и Бугарске које је ступило на снагу 1. јануара ове године у земљама ЕУ. Британски премијер Дејвид Камерон је изјавио да влада намерава да битно ограничи мигранте из Источне Европе у правима на стицање социјалне помоћи, а у случају притиска од стране Брисела постави питање о напуштању ЕУ. „Tакав став може да добије подршку од стране политичких снага, које заступају тесну сарадњу с ЕУ“, истакао је, тим поводом у интервјуу за Глас Русије експерт Међународног института за хуманитарно-политичка истраживања, Владимир Брутер.

Но, поред тога што европска јуриспруденција има богату правну традицију – било је тешко, па и немогуће било коме објаснити – по ком, ако не етничком основу – се Ромима, држављанима Румуније и Бугарске, који имају право на слободно кретање унутар ЕУ, ово право ускраћује, а земљама средње и источне Европе „које имају историјску прилику да просперирају инклузијом Рома“, непрекидно прети одузимањем виза и права на рад у ЕУ, уколико ромско становништво не задрже на својим границама?

Ствари су овако решене – ЕУ нема никакву намеру да Србију прими у своје редове, а ту чињеницу најбоље потврђује број реадминистрираних Рома на њеној територији – који су се ту – по други пут родили.

Будући да Србија никада неће ући у ЕУ, укидање ограничења за радну миграцију држављана из Румуније и Бугарске које је ступило на снагу 1. јануара ове године у земљама ЕУ, можемо видети као део механизма за пребацивање Рома из Румуније и Бугарске на основу реадмисије у Србију – „прву земљу на Западном Балкану која активно ради на решавању проблема „правно невидљивих“. Овде ће се по кратком поступку родити и бити уписани у матичне књиге, и „цивилизована“ Европа неће имати више проблема – неће морати да предузима хајке, организовани лов на људе, затварање, окивање у ланце, или прогоне које у ери медијских технологија не могу да остану потпуно скривени.

Стратегија за унапређење Рома Републике Србије

  • Република Србија се у јануару 2005. године прикључила сорошевској Декади инклузије Рома. Влада РС је усвојила јe четири акциона плана који садрже мере за побољшање положаја Рома у становању, запошљавању, здравственој заштити и образовању.

На нивоу Владе је у марту 2008. основан „Савет за унапређење положаја Рома у циљу међуминистарске координације“. У оквиру Министарства за људска и мањинска права образован је „Секретаријат за ромску националну стратегију“ – који координира активности „Декаде инклузије Рома“ на националном и на локалном нивоу.
У Београду је 2011. године основана Интернационална ромска академија наука и уметности.

Сорошев „Институт Фонда за отворено друштво из Будимпеште у сарадњи са Фондом за отворено друштво, Србија, уложио је значајна средства у циљу формирања ромске интелектуалне елите. Фонд за отворено друштво је, у партнерству са удружењима грађана и државним институцијама, у протеклих 15 година реализовао бројне пројекте који су дали резултате у унапређивању положаја Рома и програме који су укључени у образовни систем.

Мере афирмативне акције

„Стратегија за унапређивање положаја Рома“ заснива се на спровођењу мера које се називају „мере афирмативне акције“. Ради се о расистичком закону којим се неромско становништво Србије ставља у неједнак положај у односу на Роме – у области здравства, становања, запошљавања, социјалне заштите, образовања, издавања личних исправа итд. Мере се правдају потребом „што боље интеграције ромске заједнице у друштво и како би се смањио јаз у приступу правима између Рома и опште популације“. Јасно је да се јаз у правима не може смањити тако што се другима то исто право ускраћије на основу етничке припадности. Мере афирмативне акције у условима у којима немају универзално важење и у којима се тајно спроводи депортација Рома – несрпских држављана којима се након тога издају документа којима се ова превара озакоњује, представљају веома грубо кршење правних норми и стандарда.

  • „Стратегијом“ је предвиђено повећање броја Рома са средњим и високим образовањем, што се постиже посебном политиком уписа која се примењује од 2003.године:
  • – предност ромских кандидата при упису у средње школе и на факултете чији је оснивач Република Србија).
    2006. године држава је започела пројекат подршке ромској деци у савладавању градива у основним школама (пројекат „Ромски асистенти“)
  • – Ученици ромске националности на квалификационим испитима за средње школе добијају 30 бодова више од бодова које су освојили на тесту.
  • – Роми имају Привилегован положај у односу на друге кандидате и приликом уписа на факултете универзитета чији је оснивач Република Србија. Пратећи документи објашњавају да: „Идеја уписа на факултете од почетка спровођења мера до данас није била само обезбедити студенту место на факултету, већ га уписати на „терет“ буџета Републике Србије“.
  • – Министарство за људска и мањинска права тј. Секретаријат за ромску националну стратегију, прослеђује Министарству просвете списак ромских кандидата који су положили пријемни испит а који су остали ван листе уписаних на буџет. У том случају Министарство финансира ромске студенате на факултетима универзитета у Србији чији је оснивач Република.

Финансијска издвајања за Роме – Акциони план

  • „Образложење Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015. износи податке о новчаним улагањима из буџета Републике Србије као и донаторским средставима која су прикупљена у сврху реализације свеобухватне стратегије за унапређење положаја Рома.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС, потрошило је у 2012. години 144.000.000 динара из буџета и око 5.900.000 евра донација за реализацију мера и активности предвиђених Акционим планом за унапређење положаја Рома. Министарство је обезбедило средства за активности које ће бити реализоване до 1. јануара 2015.године у износу од 295.925.000 динара.
За део Акционог плана који реализује Министарство грађевинарства и урбанизма у области становања до 1. јануара 2015. године, обезбеђена су средства у износу од 50.000.000 динара као и донаторска у исносу од око 5.109.750 евра за побољшање стамбених услова ромске популације.
Министарства рада, запошљавања и социјалне политике зиздвојило је за 2012.годину 29.000.000 динара из буџета и обезбедило средства од 66.504.000 динара за мере запошљавања Рома. Додатно образовање и обука за лица без основног образовања, стручне квалификације и програми преквалификације и доквалификације, мере за започињање сопственог бизниса, додела једнократних субвенција послодавцима за отварање нових радних места и подстицање запошљавња Рома, неке су од активности које се предузимају и финансирају из буџета РС као део Акционог плана.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике у области социјалне заштите Рома издвојило је 51.292.000 у 2012..години; 53.878.000 динара у 2013, док је 56.594.000 динара намењено подршци мерама и активностима за 2014.годину.
За упис Рома у матичне књиге, обезбеђена су донаторска средства у изосу од 317.464 евра.
За здравствене медијаторке (Министарство здравља је 2008. покренуло пројекат ромских здравствених медијаторки како би унапредило квалитет живота рома) – утрошен је 21.000.000 динара из буџета и 82.914 евра из донација.
За потребе других мера из Акционог плана у области здравствене заштите се у 2013. и 2014. години издваја по око 30.000.000 динара и донаторских средстава у износу од 10.000 евра.
2012.године издвојено је 15.000.000 динара за унапређење учешћа Ромкиња у политичком и јавном животу, док се у ту сврху за 2013. и 2014. издваја 1.000.000 и донаторска средства у износу од 30.000 евра.
Канцеларија за људска и мањинска права обезбедила је 2.000.000 динара за реализацију мера против дискриминације као и по 20.000.000 динара за декаду инклузије Рома. За исте потребе је од Министарства финансија и привреде из буџетске резерве одвојена сума од 20.000.000 динара.
За смештај, исхрану и грејање Рома Акциони план Републике Србије за 2013.и 2014.годину предвидео је финансирање у износу од 640.000.000 динара.
За решавање стамбених проблема и подршку у запошљавању обезбеђена су средства у износу од 340.000 евра.

Невероватна, рестриктивна, дестимулишућа и наказна мера забране запошљавања нових радника у јавном сектору која ће важити до краја 2015. године, коју је донела Влада Србије – неће по свим показатељима важити за Роме који спадају у категорију оних који се „могу запослити уз сагласност тела Владе Србије на предлог министарства или другог надлежног органа“ као и у ограничен број привремено ангажованих радника на 10 одсто укупног броја запослених у органу или институцији која се непосредно или посредно финансира из буџета.

Млади и образовани Срби се плански и систематски приморавају да се иселе из Србије. Државе „цивилизоване Европе“ стипендирају одлазак а власти у Србији спроводе све мере како би их стимулисали – да напусте Србију.
Истраживања УСАИД-а показала су да годишње око 12.000 младих, образованих људи напусти Србију. По одливу мозгова од Србије у целом свету у лошијој је ситуацији само Гвинеја Бисао. Сваки десети ученик Математичке гимназије наставља своје школовање у иностранству. Процењује се да је Србију између 2000. и 2012. напустило око 600.000 образованих грађана док је држава одласком најбољих у стручном и образовном смислу изгубила преко 12 милијарди евра.

У Србији се, на основу свега показаног убрзано спроводи процес аналоган оном који је омогућио преотимање Косова и Метохије од стране глобалних планера српске пропасти и нестанка. Мере афирмативние акције – тада су примењиване на албанску популацију. Албанци су слободно досељавани из Албаније од рата до данас, лагало се и манипулисало подацима о демографском стању на Косову после Другог светског рата када је забрањен повратак исељеног српског становништва на Косово, отварани су универзитети на албанском језику и усвајале су се мере и закони који су довели до константног исељавања Срба. То је довело до резултата који сада треба да добије правно утемељење у новом Уставу Србије, након што „изборна воља“ грађана Србије устоличи нову гарнитуру својих гробара.

Аутор: Биљана Ђоровић | ФБРепортер

Агенда 21 УН: Велика сеоба Рома у Србију

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia