magazin tabloid - mersiha hadzic - lopov na trgu republike - foto blic rs

Трагом вести: Кад банда тргује – Лопов на Тргу Републике

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Тајкун Петар Матијевић добио зграду „Југоекспорта“ три пута јефтиније него што она стварно вреди

  • Највећи тровач на српском тржишту меса, Петар Матијевић, трговац смрдљивим батацима, зараженим виршлама и другим загађеним месним отпадом, дошао у посед велелепне зграде „Југоекспорта“ у строгом центру Београда, уз помоћ двоје стечајних судија.
  • Сви путеви овог криминалног посла воде у правцу Александра Вучића и његове криминално-коруптивне мреже разапете уздуж и попреко Србије.

Аутор: Мерсиха Хаџић

Кад банда тргује: Лопов на Тргу Републике

Стечајни управник Јелена Белосавић-Секуловски и стечајни судија Татјана Влаисављевић, омогућиле су тајкуну Петру Матијевићу да по три пута нижој цени купи зграду Југоекспорта на ексклузивној локацији у строгом центру Београда, у Коларчевој улици број један! Много пре него што је зграду на аукцији купио Матијевић, цео случај је већ био у тужилаштву по пријави одбора поверилаца који су били незадовољни радом Влаисављевићеве и Белосавић-Секуловске.

Пре свега били су незадовољни чињеницом да је Белосавић-Секуловски урадила нову процену имовине која није обухватила укупну површину Југоекспортових некретнина. Она је на тај начин додатно умањила вредност имовине Југоекспорта која је у прошлости већ погрешно премерена…

Привредни апелациони суд је због свега и донео решење о посредном преиспитивању продаје. Из Апелационог суда цео овај предмет прослеђен је у тужилаштво. Апелациони суд је заправо реаговао на жалбу Алфа банке, која је и највећи хипотекарни поверилац за зграду у Коларчевој улици.

Како би изиграли Тужилаштво и Апелациони суд, судија Татјана Влаисављевић је марта 2016. године послала упит стечајном управнику „Југоекспорта“ Јелени Белосавић Секуловски у коме каже: „…Да ли постоје разлози за скидање тог мораторијума (забране продаје зграде) који има Алфа банка, над зградом Југоекспорта у Коларчевој улици?“

Белосавић-Секуловски није одговорила ништа, а баш то је претпостављамо судија Татјана Влаисављевић и очекивала. Она је ћутање протумачила као одобравање, односно, као законско право за укидање мораторијума. Марта месеца Влаисављевићева упркос чињеници да предмет разматра тужилаштво доноси спорно решење да се може кренути у продају.

Алфа банка због тога подноси и другу жалбу Апелационом суду, коју је овај усвојио, и 30. новембра ове године донео решење о укидању одлуке Привредног суда. Предмет је враћен првостепеном суду на поновно разматрање.

На овај начин је формално укинута одлука која је омогућила продају имовине, али стечајна управница Белосавић-Секуловски подржана од стране В.Д. директорке Агенције за лиценцирање стечајних управника Данијеле Вазуре ипак је одржала аукцијску продају.

Тужилаштво тренутно поново преиспитује разлоге за продају. То Петра Матијевића не интересује и његови људи су већ ушли у зграду Југоекспорта, коју су поред свих неправилности платили три пута мање од њене вредности.

Према подацима са сајта имовина.нет просечна цена квадратног метра у строгом центру Београда, код Дома Омладине креће се око 2.900 евра по метру квадратном.

Петар Матијевић је зграду Југоекспорта, која се налази на 50 метара удаљености ваздушном линијом од Дома омладине, а површине је 5.500 квадратних метара платио свега 7,3 милиона евра. Матијевић је дакле ову ексклузивну зграду платио свега 1,327 евра за метар квадратни. То је отприлике цена пословног простора осредњих локација у Новом Београду. Стечајна управница Белосавић-Секуловски је журила да што пре прода зграду испод цене, занемарујући чињеницу да се од септембра очекује вртоглави скок цена некретнина у Србији. Од септембра 2017. године странцима ће бити дозвољено да купују некретнине у Србији, знала је Белосавић-Секуловски. Постоје индиције да ће Кинези и Арапи у толикој мери куповати некретнине у Београду да ће се цене утростручити. Зашто су онда Белосавић-Секуловски и Влаисављевићева толико журиле?

  • Јасно је да је њихово поступање произвело бенефите за Петра Матијевића и може рећи да су злоупотребиле положај.

Иначе Јелена Белосавић-Секуловски у својој биографији тврди да је пре него што је положила испит за стечајног управника годинама радила у ПТТ-у, где се запослила након шест година студирања на Факултету организационих наука. На њеном Линкед-ин профилу пише да је на четворогодишњим студијама провела време од 1993. до 1999. године.

У Биографији коју је сама писала она прећуткује да је радила и у Агенцији за приватизацију. У децембру 2015. године она је положила испит за стечајног управника, исте године истог месеца један дан после положеног испита она је добила да управља стечајем Југоекспорта!

Са случаја је скинута дотадашња стечајна управница Мира Штављанин. Ни Штављанинова није била „анђео“, она је своје канцеларије имала баш у згради Југоекспорта, где је испод тржишне цене закупљивала простор од фирме над којом спроводи стечај. Штављанинова је одговорна за прве лоше процене имовине. Тим проценама су повериоци оштећени за једну двадесетину, али када је склоњена из овог стечаја, Белосавић-Секуловски је на своју руку организовала нове још горе процене.

Јелена Белосавић-Секуловски се о томе није консултовала ни са одбором повериоца, а имовина је како је напоменуто процењена без једног дела. Процењивано је само 1.600 метара квадратних. Потом је одређена нова просечан цена која се односила на сву имовину како на процењени тако и на непроцењени део. Због овога је зграда у Коларчевој на аукцији и понуђена за свега 6 милиона евра уместо за 20 милона колика је реална почетна вредност за ту локацију. Повериоци су пре продаје чак тражили да се поново све премери, јер по њиховом мишљењу чак је и за прву процену измерено мање квадратних метара од онога колико је стварно стање. Овај захтев није уопште разматран…

Тако је вредност имовине некадашњег гиганта изненада умањена више од шест пута јер је при последњем покушају продаје, у марту 2015. године, процењена на 5,85 милијарди динара, односно 48,5 милиона евра. А, нуђено је 3.500 квадрата мање него сада.

Агенција за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), под чијом је ингеренцијом „Југоекспорт“ (у стечају од 2001. године), ангажовала је у септембру ове године судског вештака да поново утврди вредност имовине. Тако се дошло до цене по којој је „Југоекспорт“, понуђен и продат Матијевићу, каже инсајдер Магазина Таблоид из одбора поверилаца, и наводи да је Белосавић-Секуловски од почетка доведена као послушник Данијеле Вазуре В.Д. директорке АЛСУ-а.

Иначе и сам избор Данијеле Вазуре је више него контроверзан. Влада Србије именовала је ову особу за В. Д. директора Агенције за лиценцирање стечајних управника мимо спроведеног конкурса! Последњег дана 2014. године, односно 31. Децембра, Влада је одржала седницу на којој је донета одлука о постављењу Данијеле Вазуре на чело Алус-а. Именовање новог вршиоца дужности у Агенцији за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ) било је изненађење јер је већ је био спроведен конкурс за директора, а међу 12 кандидата Вазуре није било!

Вазура је заправо конкурисала за директора Агенције за приватизацију. Ту је важила за главног фаворита, а онда је потпуно неочекивано, уочи Нове године, проглашена за директора Агенције за лиценцирање стечајних управника!

Штампа је писала да се од Вазуре за челника Агенције за приватизацију одустало у задњи час, зато што је њен брат Милош Вазура, директор ФК Партизан, а планирана је наводно приватизација Звезде и Партизана. Она би тако била у позицији израженог непотизма објашњавали су, из СНС шта се објаснити не може.

Када је председник Владе Србије, Александар Вучић, јавно саопштио да од приватизације два велика клуба нема ниша, онда је постало јасно и да такве шпекулације нису истина. Све је то заправо служило за прикривање стварног разлога њеног именовања на руководеће место у АЛСУ.

Вазура је у АЛСУ отишла са места директора Центра за стечај у Агенцији за приватизацију. Претходно је конкурисала и за нотара, али није прошла. Па јој је брат преко веза помогао да прође испит за стечајног управника. Њен брат Милош Вазура је радио у Министарству правде и садашњи је директор Партизана.

На Скупштини тог клуба је речено је да је Вазура више од две године био саветник у министарству и да је успешно организовао семинаре студената на Копаонику.

Али, најважнији податак из његове биографије је чињеница да је Милош Вазура је кум Новака Недића, генералног секретара Владе Србије. Недић се више пута у Влади састајао са члановима породице Матијевић…

О свему овоме обавештено је и Тужилаштво које је поднело многобројне притужбе Привредном суду. Према нашим сазнањима, чак је и одбор поверилаца упутио пре две недеље нови приговор том суду. У међувремену се огласио и Петар Матијевић, који тврди да је првог фебруара ушао у просторије Југоекспорта у које планира да преуреди у хотел са четири звездице.

А 1. Кога је Матијевић избацио из зграде Југоекспорта

  • Неколико сати након што је објављено да је тајкун Петар Матијевић купио зграду Југоекспорта у Београду, на уметничкој изложби су се појавили људи који су почели да избацују све слике и уметнике из сале.

Познатој уметници Весни Каракаш је после аукције речено да слике могу да јој у галерији Југоекспорта стоје до краја недеље, али већ у среду и четвртак већина слика је избачена. Каракаш прича и да су неким уметницима као што је она јавили телефоном да дођу по слике и уметничке вредности које су излагали. Она истиче и да је велики скандал што нису свима рекли да треба да дођу, а потом су нам рекли и да од излагања нема ништа..

Наш познати сликар, Југослав Оцокољић није обавештен да мора да дође и да склони слике. Па је једно од његових уметничких дела сатима лежало на поду галерије. Позвала га је Каракашева и рекла му да оде хитно по слику. Простор је тако испражњен за Матијевиће већ пред Нову годину…

Осим уметника, и радници Југоекспорта који су радили у објектима и примали новац од стечајног управника, су отерани из фирме. Сви који су питали за отпремнине, су проглашени вишком и такође су најурени из зграде Југоекспорта!

А 2. Купац зграде „Југоекспорта“, највећи је тровач Србије

Подсећамо и да је бивши радник Индустрије меса Матијевић, Михајло Чепи прошле године у разговору са новинаром Магазина Таблоид, открио да се покварено месо коме је истекао рок из Матијевићеве малопродаје, поново шаље у Нови Сад где се користи за израду виршли, кобасица и других месних прерађевина. Чепи је тада испричао о свим до тада неоткривеним детаљима Матијевићевог производног процеса, о канцерогеним елементима који су Законом забрањени, али се у тој месној индустрији ипак стављаљу у храну. У разговору за Магазин Таблоид, Михајло Чепи сведочи да се код овог српског тајкуна ради под слоганом „Код Матијевића се ништа не баца!“

И напомиње да је радио и са месом угинулих животиња, а на питање какав је мирис тог меса кратко каже: „…Смрад је невероватан! Покварена роба се врати, обради се и пошаље поново у продају, шта се не прода поново се врати и тако неколико пута!

  • То је укратко значење слогана: „Код Матијевића се ништа не баца“.

У питању су све ствари које се враћају из продаје којима је истекао рок, које су убуђале и покварене, то све иде назад у производњу. Највише иде у виршле и у црвене кобасице, односно у роштиљ кобасице, сланинске кобасице, ловачке кобасица, све оне које су црвене и које треба да се пеку. Та покварена и убуђала и смрдљива роба се опробаном процедуром обради тако да се смрад више не осети. То се ради тако и по неколико пута, прича Михајло Чепи и наводи додаје да се месо фарба и, нитритним солима.

Нитрити се додају када се ињектује месо, посебно се додају у прасетину која је покварена и која је изгубила боју свежег меса. Осим тога додају се у све димљене ствари, јер оне дају фину црвену боју тим месним производима. Осим нитритних соли у месо се додаје и такозвани кармин. Кармин је адитив-вештачка боја забрањен у Европској унији. Забрањен је и код нас. Додаје за такође за бојење меса. Додају га у великим количинама, а он је знају то сви који раде са месом канцероген. Посебно га много додају у димљену сланину, у буткице, коленице. Сви ти производи се ињектују. Сланина се раније ињектовала чак 30 до 40 одсто….

Аутор: Мерсиха Хаџић | Извор: Магазин Таблоид – лист против мафије

http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=382&cl=16

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia