Screenshot - 09.02.2017. - 14:22:13

Слика Вучићеве криминалне владе: скуп пробисвета на челу са осведоченим лудаком

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail
  • Хорда Вучићевих министара у влади којом он самовољно руководи, представља скуп ординарних битанги које не би прошле ни на једном озбиљном конкурсу за председника месне заједнице.
  • Састављена од лопова, сецикеса, социопата, лудака, хомосексуалаца и лезбијки, наркомана и особа са криминалним апетитима, она данас понајвише личи на мозаик састављен од Вучићевих психопатских девијација.
  • И док они владају, Србија лагано нестаје у брлогу какав никада у њеној историји није виђен: без морала, амбиција, без материјалних ресурса, опљачкана до голе коже, са стравичним падом наталитета и још стравичнијим порастом неизлечивих болести.
Насиље које овакав скуп пробисвета спроводи, убрзаће сваки од ових процеса, не буде ли им се ускоро стало на пут. Оваква влада, састављена од лоших глумаца и још горих људи, превараната, мафијаша, болесника и лудака свих калибара, залуталих маргиналаца, дилетаната и медиокритета, довела је Србију и њене грађане до зида. Даље нема. Природно би било да уследи контранапад. Огњем и мачем.

Аутор: Горан Митровић

Док они владају, ми нестајемо

У време кад је диктатура Александра Вучића већ загазила у други мандат, 2. августа 2016. године, сви његови билтени и све његове телевизије, објавиле су удворичку вест:

„…Честитке Вучићу са свих страна: нова влада као симбол јачања моћи Србије!“.

Ова лажирана еуфорија, била је увод у најцрњу епоху застрашујућег пропадања привреде, економије, државне управе и слом свих институција без којих не постоје ни савремена друштва ни државе. Али, Вучић је тада привремено остварио свој циљ: формирао је владу препуну превараната, хохштаплера, мафијашких пријатеља, лопова и сецикеса.

Министарства је попунио специјално регрутованом војском хомосексуалаца, нарко дилера и „војника поџемља“, чији је једини задатак да „по вертикали“, а кад треба и „по хоризонтали“, покажу лојалност своме вођи и сломе отпор здравих, слободних и мислећих људи у Србији. Вучић им је за тај посао у руке ставио најјаче оружје-медије, који се, иначе, налазе под његовом апсолутном контролом.

Све своје министре из тек формиране владе, прошетао је кроз „топлог зеца“ (термин логораша са Голог отока, кад је сваки придошлица-робијаш морао да прође кроз шпалир старих робијаша који би новајлију тукли на путу до ћелије). А, Вучићев „топли зец“, то су његови прљави билтени, који на насловним странама вешају, стрељају, сатиру и у септичку јаму бацају свакога ко му није по вољи.

У случају његових министара и државних секретара, обичај налаже да им Вођини керови најпре објаве прљави веш, да им запрете затвором (два пута се то десило у случају Ивице Дачића, па чак и њему блиског Александра Вулина, а касније и скоро свих редом), да би их он лично након тога јавно узео у заштиту! Тек да покаже да он све може. Да је довољно моћан да их поспе говнима и опере након тога. Да им измакне столицу, али одмах потури и фотељу. Да их застраши и избезуми, а онда смири и стави под своју контролу.

  • У историји најмрачнијих диктатура, на чијем челу су били клинички неиспитани лудаци са најопаснијим менталним дијагнозама, Вучић ће свакако заузети високо место.

Знатно пре формирања садашње владе, два угледна европска листа, један из Немачке (Frankfurter Allgemeine Zeitung) а други из Швајцарске („Neue Zürcher Zeitung“), вођени очито истом ауторском идејом, описали су и Вучића и његову странку за коју су рекли да ће „…да прогласи банкрот, зато што нема стручњаке за потребне корените реформе…“.

У тексту „Neue Zürcher Zeitung“ под насловом „Политичка звезда мрачне прошлости“, описано је како се „…Вучић данас приказује као либерални проевропски политичар са вером у тржишну привреду, док је пре шест година још био антизападни ултранационалиста са великосрпским идејама“. Лист иронично закључује да „…То додуше отвара питање да ли је будући српски премијер заиста, као што тврди, увидео да је раније ишао погрешним путем“. Швајцарски новинари нису пропустили да подсете како је Вучић био „…на школовању код ратног хушкача најгоре врсте, Војислава Шешеља“ и да је као „министар информација у време режима Слободана Милошевића покушавао да се профилише пре свега гушењем према режиму критички оријентисаних медија“.

Али, прошлост није омела Вучићеве болесне амбиције, па је поред себе задржао људе попут Небојше Стефановића, на месту министра полиције, мада је он, по свим мерилима, увреда за сваког часног полицајца. Реч је о малом љигавом преваранту, који је опчињен својим Вођом и коме је толико било стало до титуле доктора наука, да је и њу стекао фалсификатом и преваром. Стефановићеве провидне преваре, његов дилетантизам, слугерањски однос према вођи, све га је то препоручило за министровање у влади пробисвета и лопова, у којој је сваки други службеник купио диплому на неком од приватних факултета. Већ у првој години министарског мандата, Стефановић је постао власник куће на Бежанијској коси, у насељу где су грађене виле, такозване „Војвођанке“. Потом је купио факултетску диплому и докторску дисертацију, а у међувремену је постао и власник куће од 350 квадратних метара у Петровцу на мору.

Вучићев министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин је са супругом Наташом купио трособан стан у новоизграђеној згради на Звездари, у ширем центру Београда, у јулу 2012. године за 229.620 евра, а месечно као министар зарађује тек 100.000 динара. Али, то је тек мали део имовине коју Вулин поседује. Скоро две године мрежа његових дивљих превозника зарадила му је огромне паре од превоза миграната до западних граница Србије (што му је успело, захваљујући прогону конкуренције на коју је послао Стефановићеву полицију). Вулин је добио на поклон у јулу 2010. године и стан у Новом Саду од Олгице Милошевић, судије новосадског Основног суда. Судија Милошевић је касније тврдила да је стан поклонила због „регулисања односа њихових родитеља“. Какве су „регулације“ биле у питању, остало је тајна. Но, Вулин је Вучићев партнер у власти још из деведесетих година од када међу њима постоји анимозитет али и „нужна кохабитација“. Паре и власт су их опет довеле до те нужности. Вулинова геј-мрежа одлично ради, теку и паре и интриге на све стране. Овај бесрамни човек, кловн озбиљног лица, данас позива инвалиде, сиротињу и све оне који су „на казану“, да „зараде“ своју социјалну помоћ, иначе је неће ни добити! За такву свињарију, у свакој нормалној држави би била дигнута револуција против овог лажног левичара, тачније опасног преваранта који је лишен било каквог морала или, не дај боже, каквих емоција, самилости према гладним грађанима!

За министра одбране, Вучић је одабрао бившег страначког шофера Јоргованке Табаковић, Зорана Ђорђевића, човека који је претходно, као државни секретар у Министарству одбране, био саучесник (а негде и неми сведок, тачније „човек од поверења“) у мултимилионским пљачкама које су се дешавале око шверца оружја и распродаје војне имовине. Ђорђевић, осим слепе оданости Вучићу, показује повремено и своје поетске амбиције (пише песме и радо их рецитује, тамо где се нико не нада!). Кад је ступио на дужност министра одбране, одмах је дошао у сукоб са начелником Генералштаба Љубишом Диковићем. Обрачун је уследио због исељавања избеглица из касарне у Сурчину, где је Ђорђевић био за то да се обави што раније, а Диковић да се то пролонгира. Сведоци кажу да је Диковић толико побеснео на њега да је подвикнуо: „…Шиљокурану један, шта ти знаш о томе!“

Такав „шиљокуран“, данас је Вучићев „посилни“. Салутира му где год га види.

Вучић у својој влади држи и министарку без портфеља Славицу Ђукић Дејановић, жену која је нанела немерљиву штету овој држави и њеном здравственом систему. Али, истовремено, реч је о особи која је, као психијатар, „исповедала“ Слободана Милошевића и Мирјану Марковић, кад су пали са власти. Како је Вучић све луђи, а његов пад све ближи, сасвим је извесно да ће она своје психијатарске вештине опет да покаже и садашњем Вођи, кад убрзо удари главом о под у Влади Србије и почне да плаче, завија и балави, као што то иначе чини у туробним часовима тешких менталних криза.

Вучићев најближи сарадник, Душан Вујовић, министар пљачке, који у режимским медијима важи за „ученог човека“, обичан је шарлатан за кога је редовни професор Правног факултета у Београду Борис Беговић у више наврата казао, да он нема никакву представу о улози министра привреде у Влади Србије. И не само то, него је прецизно, у само једној реченици, дефинисао о каквој се личности ради: „…За две деценије колико познајем Вујовића, ја нисам успео да чујем ниједно његово конкретно мишљење о било чему!“. Такав човек данас доноси читаве стратегије о масовним отимачинама новца од грађана и лаже у парламенту да је буџет транспарентан а пљачка најсиромашнијих једини излаз из кризе.

Вучић је у своју владу позвао и друштвено неинтегрисане особе попут Ане Брнабић (министарка државне управе и локалне самоуправе) и Неле Кубуровић (министарка правде), како би још више отуђио тако важне државне функције од грађана који траже ослонац и поверење на тим позицијама, а не дилетанте, особењаке, људе без искуства, неприлагођене и у личном и у професионалоном животу.

Актуелна министарка државне управе и локалне самоуправе, чија је имовина процењена на око милион евра, данас проповеда одрицање, штедњу, родну равноправност, покорност Вођи…А, пред Агенцијом за борбу против корупције је прећутала да поседује одређен број хектара грађевинског земљишта у Хрватској, на острву Крк, на коме је планирана изградња пословног центра у који ће бити уложено нечијих два милиона евра. Тамо има и две наслеђене куће. Али, Вучић је одлучио да њене психолошке и сексуалне проблеме реши тако што ће је именовати на овако важну функцију, упркос томе што је било много бољих кандидата од ње за то место.

Међу пробисветима, мрачним типовима и службиним доушницима у Вучићевој влади, ушуњао се у фотељу министра за културу и информисање, Владан Вукосављевић, који са културом и информисањем никакве везе нема (осим ако није реч о безбедносној култури и склоности ка информисању Службе о стању у чаршији). Радио је некада у спољној трговини (београдско предузеће „Универзал“). Вучићу се допао након што је сменио ћерку књижевника Филипа Давида, Миу Давид, са места директорке Културног центра Београда (важан простор у самом центру Београда). Тим чином је себи отворио пут у министарски кабинет. Мрачне је појаве и спреман да служи Вођи.

Кад је Вучић именовао Бранислава Недимовића из Сремске Митровице за министра пољопривреде, мало људи је знало да је криминални миље из региона Срема, иначе, дуго година наслоњен на Српску радикалну странку (касније на СНС) као своје „политичко покриће“, дословно препоручило Вучићу овог човека за тако важну државну функцију.

Како би освојио и овај друштвени талог и учинио га корисним за своје циљеве, Вучић га је оберучке прихватио јер је реч о човеку који је помагао „жестоке момке“ из региона Срема.

Тек кад се на листи Српске напредне странке за одборнике у скупштни града нашао осуђивани силоватељ и убица Драгољуб Лакетић, сазнало се и да га је на то место поставио лично Бранислав Недимовић, тада омиљени градоначелник Александра Вучића.

Лакетић никада није одговарао за убиство, а Недимовић му је, 2010. године, преко веза у ДСС-у, чији је тада био члан, помогао да изађе из затвора због силовања. Након пуштања из затвора на ургирање Недимовића, Лакетић је награђен запослењем у „Водоводу“.

Али, ово је тек једна од бројних услуга које је Вучићев министар учинио опасним протувама, које су своје склониште потражиле код Вучића, у Српској напредној странци.

Профил Вучићеве владе у себи садржи и мешетаре високог ранга, попут садашњег министра просвете, Младена Шарчевића, иначе пасионираног оснивача разних приватних школа (између осталог, основао је Прву приватну економску школу, Прву приватну гимназију „Луча“ у Подгорици, београдску гимназију „Руђер Бошковић“…). наравно, у свакој од тих школа, Шарчевић има свој удео, што јасно говори да је сукобу интереса и да свој положај на челу Министарства просвете корисити за стицање личне добити.

У приватној гимназији „Руђер Бошковић“, Шарчевић је више пута интервенисао како би Данило Вучић, бахати син разулареног оца, Александра, некако завршио ту школу, по цени од 12.000 евра годишње. То му Вођа није заборавио па га је наградио фотељом министра просвете.

Узгред, ваља знати да је Шарчевић од своје просветне плате постао власник троипособног стана на Канаревом брду у Београду и још једног стана у насељу Браће Јерковић, такође у Београду, као и куће од 201 метра квадратног на београдском Дедињу, вредне преко 600.000 евра. Кћер министра Шарчевића, Станислава Шарчевић је власница куће у Београду коју је у априлу 2010. године купила за 146.000 евра.

Случај Вучићевог министра омладине и спорта, Вање Удовичића, бившег капитена ватерполо репрезентације Србије, посебно је занимљив, јер је реч о „дражесном геју“ како га поједине девојке из околних министарстава понекад називају, и кога Вођа посебно цени због таквих и сличних склоности. Али, „топли Вања“, има смисла и за бизнис. Власник је велике нелегално саграђене куће у викенд насељу у подножју Авале, од 797 метара квадратних, процењене вредности од близу 200.000 евра и сувласник компаније „М.К.Бресник“, регистроване за производњу освежавајућих пића и флаширане воде. Удовичић 2010. године није Пореској управи у Србији пријавио колико је новца зарадио играјући ватерполо, због чега није било могуће да му се одреди порез који је требало да плати.

Вучићев омиљени слуга је и Горан Кнежевић, вишеструко проблематични министар привреде (раније министар пољопривреде кога је Вучић сменио па опет унапредио у министра!). Као члана грађевинске мафије који је допао и у затвор због мешетарње некретнинама, Вучић га је радо прихватио, знајући да може увек да га уцењује. Али, Кнежевић је дубоко загазио из једног у други криминал. Радећи по вољи (и за велике паре) страних лобиста млекарске индустрије, одобравао је повећање опасних афлатоксина у млеку. Надао се да ће и то помоћи његовој каријери продавца магле, па је заврнуо ногавицу и ритуално у воду угазио приликом пријема у масонску ложу…Ипак, старо правило и даље важи: ко се укрца на Вођину лађу, потонуће заједно са Вођом.

Као најбогатији пензионер у Србији и човек који је дипломирао тек у 47 години свог угодног живота, Милан Кркобабић, постао је министар у Вучићевој влади захваљујући чињеници да је претио пензионерима да ће и без оне „скраћене“ сиротиње коју примају остати, ако не гласају за Вучића! Кркобабић у свом власништву има чак 2.035 метара квадратних некретнина, које вреде око два милиона евра. Миланов син, Стефан Кркобабић у својој 24. години постављен на место функционера у Привредној комори Београда. Кркобабић је идеалан кадар за владу коју води самостално Александар Вучић. Таква два хохштаплера, никако не могу један другом да засметају. напротив! Кркобабић зна кад треба да похвали Вођу, а кад треба да ћути. Уосталом, тај манир је наследио од свог покојног оца, Јована, од кога је наследио и министарску фотељу.

И Вучићева министарка, Јадранка Јоксимовић је због своје шизофрене, хистеричне и експлозивне психологије, дословно бламажа за државу коју заступа, али, он од ње има исконски страх, још из заједничких времена у Српској радикалној странци. Но, Вођа обожава тај мазохистички положај, да га жене бичују, макар и вербално, а мушкарци мазе, макар и погледом. Његови министри из других странака (попут Александра Антића или Расима Љајића), увек спремни да лажирају чињенице и да учествују у отимачини буџетског новца, истовремено су спремни да напусте брод који тоне. Посебно Расим Љајић, који је у свим режимима за последњих петнаест година опстајао и наново се појављивао, кад год неко скрпи победничку коалицију. Вучићева министарка Зорана Михаиловић (министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре), морала би што пре да одлучи: са Вођом у блато или без њега у нека боља времена. То исто чека и Ивицу Дачића, вечитог трговца на српској политичкој пијаци. Погрешна одлука коштаће их скупље него што могу да замисле.

Ова и оваква влада, састављена од лоших глумаца и још горих људи, превараната, мафијаша, болесника и лудака свих калибара, залуталих маргиналаца, дилетаната и медиокритета, довела је Србију и њене грађане до зида. Даље нема. Природно би било да уследи контранапад. Огњем и мачем.

А 1. Кандидат за Лончареву фотељу

Прича о министру здравља још није до краја испричана. Али, кандидат за новог министра види да је њему дошао крај па је кренуо у акцију…Наиме, државни секретар Министарства здравља Берислав Векић покушава да постане министар здравља уместо Златибора Лончара. Векић сматра да је Лончар уздрман нападима Велимира Илића, и да ће уз помоћ помоћника министра Зорана Вучића, успети да убеди премијера Александра Вучића, да склоне Лончара и именују њега за министра.

Све ово се већ данима препричава међу запосленима у Министарству здравља у које Лончар и онако ретко свраћа, због обавеза у Ургентном центру. Векић ову ситуацију користи и већ сада често представља и у односу на запослене поставља као да је главни у Министарству здравља. Са собом носи и Лончаров факсимил и где сматра за потребно он га и користи. Векић је осим што ради у Министарству Здравља запослен и на Алфа факултету Браће Карић, где је професор за спортски менаџмент.

Пре два дана Векић је покушао да стопира пријаву, коју су радници министарства здравља поднели против бившег помоћника минстра здравља Зорана Вучића.

  • У пријави Агенцији Владе Србије за борбу против корупције, наводи се да је:

Вучић годинама водио регистар дијететских суплемената, а потом је издао више књига које су спонзорисали они којима је издао дозволе да се баве продајом суплемената. Регистар оних који могу да се баве продајом дијететских суплемената је готово идентичан са списком књиге његових спонзора. У Агенцији су већ дали процену да се је у питању посебан и тешко доказив вид корупције, који у земљама Западне Европе означавају као танка корупција.

Иначе књиге које Вучић издаје су све само не научне и интересантне, у питању су конгломерати јавних докумената, као што су спискови регистра дијететских произвођача, који се може видети на сајту министарства. Осим списка произвођача, у књигама су побројани други јавни прописи, преписани из Закона и Службених гласника. Коаутори књиге су његова супруга, Мајда Грубач-Вучић која ради у националној служби за запошљавње и Иван Станковић, са фармацеутског факултета у Београду који је за ситан новац израђивао документацију онима који желе да буду уписани у регистар оних који могу да продају дијететске суплементе. Књига је објављена 2014. године када је био помоћник министра, па је узимање спонзорстава од оних које је претходно уписивао у регистар министарства здравља по Закону чист сукоб интереса. Осим спонзорисања књиге спонзори су платили и да им у књигама буду објављене рекламе. Интересантно је да су службеници Агенције за борбу против корупције утврдили и да његова књига која се зове „Водич кроз прописе, садржи гомилу прописа који више не важе.

Данас је Зоран Вучић виши саветник у Министарству здравља и истакнути члана Српске напредне странке.

Често се хвали да је у сродству са породицом Александра Вучића, а у причу да је са њим рођак почео је и сам да верује.

На његово место у министарству примљен је Зоран Панајотовић који на свом столу држи Вучићеве књиге. Регистар суплемената је данас у његовој надлежности. Неки од спонзора Вучићевих књига су „Фарма нова“, „Иванчић и синови“, „Интернатионал Хелт“

А 2. Некад је проклињао Ђинђића, а сад из буџета плаћа фондацији са његовим именом

Да није Ружица Ђинђић одбила због послова које овде води, Вучић је био спреман да и њој, како кажу добро упућени извори, понуди министарску фотељу. Али, кад већ није хтела тако, он је на конференцији за новинаре 23.12. 2016. године, обавестио је грађане о томе шта јој даје „за компензацију“:

„…У буџет за следећу годину ћемо да убацимо финансирање Фондације Зорана Ђинђића. То је први пут да то буде стална категорија у буџету. Није мало! Разговарао сам и с Ружицом Ђинђић. Мислим да је то важно, јер је то део српске историје. Не морате да делите с неким виђења, то су ствари које су ваша обавеза као државника да урадите!“

Аутор: Горан Митровић | Извор: Магазин Таблоид – лист против мафије

http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=382&cl=06

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia