metoda manipulacije psiholosko ratovanje prozor overtona

Психолошко ратовање и метод манипулације: Прозор Овертона

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Које методе политике и публицистике утичу на јавно мњење? Често се скептично односимо према политичким идејама које се вештачки стварају у канцеларијама различитих центара мозгова. Међутим, ове технологије ће изгледати као дечја шала у поређењу с методиком која у друштву треба да учини прихватљивим чак и оно што је раније било апсолутно неприхватљиво и незамисливо.

Прозор Овертона

Модел друштвеног инжењеринга „Овертонов прозор“ (TheOvertonWindow) је 90-их година створио Џозеф Овертон (1960-2003), бивши потпредседник америчког аналитичког центра Mackinac Center for Public Policy. По његовој теорији – то је интервал идеја које у сваком одређеном тренутку друштво може прихватити и које на крају отворено изражавају политичари који не желе да имају репутацију екстремиста.

  • Идеја пролази кроз фазе:

1. незамисливо (неприхватљиво, забрањено);
2. радикално (забрањено, али с опаскама);
3. прихватљиво;
4. осмишљено (рационално);
5. популарно (друштвено прихватљиво);
6. легализација, учвршћивање у државној политици.

На коришћењу Овертонових прозора заснива се технологија манипулације свешћу друштва ради постепеног прихватања идеја које су му раније биле туђе, на пример, укидање табуа. Суштина технологије је у томе што се жељени помак у мишљењу разбије на неколико корака, од којих сваки помера доживљавање идеје за по једну фазу, а општеприхваћену норму ка њеној граници. Ово изазива следећи помак самог прозора, тако да се постигнуто стање поново нађе у његовој средини, што омогућује да се начини следећи корак у његовим границама.

  • „Труст“ мозгова (thinktanks) производе и шире мишљење ван граница „Овертонових прозора“ како би друштво учинили пријемчивијим за разноразне идеје и политику. Кад центар жели да убаци неку идеју коју јавно мњење сматра неприхватљивом оно користи Прозор у фазама.

Као пример за то како се јавно мњење може постепено променити узећемо истополне бракове. Дуго година се у систему «Овертонових прозора» идеја о истополним браковима налазила у забрањеној зони, друштво није могло да прихвати идеју брака између лица истог пола. Међутим, медији су непрекидно утицали на јавно мњење подржавајући сексуалне мањине. Истополни бракови су почели да се доживљавају као забрањени, али с опаскама, затим као допустиви, а онда као неутрални. Сад се доживљавају ко «допустиви с опаскама». Ускоро ће, највероватније, постати сасвим прихватљиви.

Функционисање «Овертонових прозора» обезбеђује огроман број стручњака за манипулацију јавним мњењем: политичких технолога, научника, новинара, пиароваца, познатих личности, учитеља. Занимљиво је да нам теме као што су хомосексуални бракови или еутаназија више не изгледају чудно. Једноставно, прошле су кроз цео «технолошки» процес претварања од «неприхватљивих» до «легализације».

Руски режисер Никита Михалков у свом видеоблогу Besogon.TV приказује шему овог процеса на примеру појаве која је до сада била неприхватљива у друштву: канибализма. Померање „Овертонових прозора“ према канибализму може проћи кроз следеће степене:

Стадијум 0 је садашње стање, проблем је неприхватљив, не разматра се у штампи и људи га сматрају недопустивим.

Стадијум 1 – Тема се мења, од «апсолутно неприхватљиве» у правцу «забрањене, али с опаскама». Тврди се да не треба да постоје никакви табуи, тема почиње да се разматра на малим конференцијама где угледни научници дају изјаве у виду «научних» дебата. Истовремено с наводно научном дискусијом оснива се «Друштво радикалних канибала», медији понекад цитирају њихове изјаве. Предмет престаје да буде табу и уводи се у информациони простор. Резултат је: неприхватљива тема је уведена у обрт, табу је десакрализован, дошло је до разарања недвосмислености проблема, створене су његове различите градације.

Стадијум 2 – Тема канибализма прелази из «радикалне» у прихватљиве. И даље се цитирају научници и праве се елегантни термини: нема више канибализма, већ на пример, постоји «антопофилија». Од «термина» се могу стварати нове речи, рецимо «антропофили». Циљ је да се у друштвеној свести форма речи одвоји од њеног садржаја. Поред тога се ради поткрепљивања ствара историјски преседан, стварни или једноставно измишљени. Главни циљ је да се с «антопофилије» делимично скине њена незаконитост, макар у неком конкретном историјском тренутку.

Стадијум 3 – «Овертонов прозор» се помера, премештајући тему из «прихватљивог» у «осмишљено/рационално», што се аргументује «биолошком нужношћу». Тврди се да жеља да се једе људско месо може представљати генетску предодређеност. Такође, у случају «околности више силе» човек има право да начини избор. Не треба крити информације како би свако могао да изабере између «антропофилије» и «антропофобије».

Стадијум 4 – «Од осмишљеног ка популарном» (друштвено прихватљивом). Организује се полемика не само на примеру историјских или митских личности, већ и стварних, из медија. Антопофилија почиње масовно да се разматра у вестима, ток-шоуима, у филмовима, у поп-музици, у музичким спотовима. Један од начина популаризације представља метода «погледај око себе!». Зар нисте знали да је један познати композитор антопофил?

Стадијум 5 – «Од друштвено прихватљивог до Легализације». Тема постаје једна од најактуелнијих вести, аутоматски почиње да се репродукује у медијима, у шоу-бизнису и… стиче политички значај. У овој фази се за оправдање легализације користи «хуманизација» следбеника људождерства. Наводно, они су «стваралачки људи», жртве неправилног васпитања и «ко смо ми да судимо?».

Стадијум 6 – Људождерство од «популарне теме» прелази у раван «Легализације, односно улази у државну политику». Ствара се законодавна база, појављују се лобистичке групе, објављују се социолошка истраживања која подржавају присталице легализације канибализма. Појављује се нова догма: «Не сме се забрањивати антропофилија.» Усваја се закон, предмет долази до школа и дечјих вртића и нова генерација више не зна како је могуће размишљати другачије.

Засад је пример режисера Никите Михалкова само хипотетички. Међутим, многе савремене идеје су пре неколико деценија изгледале потпуно незамисливо. Али су постале сасвим прихватљиве и по закону, и у очима друштва. А да се то није десило управо на описани начин?

Текст: Спутњик – видео: Грудобран Тв

http://rs.sputniknews.com/serbian.ruvr.ru/2014_09_26/Overton-kako-prihvatiti-neprihvatljivu-ideju-3311/

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia