Православни-кардинал-Григорије-хуманитарни

Право лице „хуманитарних акција“

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Хуманитарне акције као психолошке операције и тајне финансијске трансакције

  • Хуманитарне организације које прикупљају новац како купиле нешто сиромашнима можда су смислили неки промућурни трговци са добром идејом и за себе и за купце своје робе.

Аутор: Ивона Живковић

Право лице „хуманитарних акција“

Рецимо да имате радњу у којој продајете разноврсну робу и да сте приметили да вам чоколаде слабо иду, јер много људи нема пара за то. Продате их месечно хиљаду, а могли би још толико кад би сви који их желе могли да купе. Шта можете да урадите? Да оснујете добротворни фонд и намамите оне који имају вишак новца да купе чоколаде сиромашнима. Треба само да направите добру и дирљиву психолошку представу преко које ћете ганути срце људи који имају новац. Ангажујте за ову срцепарајућу представу неколико познатих ликова, најбоље глумаца и потплатите неколико утицајних медија (тј. главних уредника новна и ТВ) да вашу хуману акцију промовишу и резултат неће изостати. Наравно, сакријте тај „мали“ детаљ да сте ви као трговац организатор читаве акције и имаћете званично „хуманитарну акцију “ коју су основали неки самосвесни „добри људи“ са жељом да сиромашној деци купе чоколаде. Наравно, искључиво у вашој продавници.

У ваш „хуманитарни фонд“ ће временом стизати све више „добрих„ донатора па ћете моћи да платите и глумце и новинаре и посебну администрацију фонда, а остатак новца ће и онако на крају завршити у вашој радњи. Пошто ће сиромашни примаоци чоколаде добити као поклон, можете фонду продати и оне које су већ мало бајате. Поклону се у учи не гледа. Како време пролази моћи ћете да прибегнете и разним другим трговачким триковима. Тако можете гладнима временом испоручивати све мање чоколада, а медијски приказивати да је подељено много више јер ћете од новца из фонда моћи да платите добре књиговође да вам сваки динар (евро или долар) у фонду прокњиже тако да испадне да је све отишло на чоколаде за сиротињу, а да су активисти фонда и уредници радили за џ…

Хуманитарне акције у служби пословног интереса

Најзад са новцем из фонда можете невидљивио финансирати и неку моћну политичку странку и њене посланике да донесу такве законе да хуманитарни фондови, као што је ваш, добију посебан статус у одредбама закона о плаћање пореза, царина и сл. Тако ваш „хуманитарнеи фонд“ може бити ослобођен свих дажбина које морате да плаћате као трговац.

Онда треба само да оснивате фондације, умножавате их и повезујете у мрежу са другим трговцима и временом смишљате како да овај новац, који више држава више није вољна да контролише јер јој не доноси новац у буџет, пребацујете на разне своје рачуне. Што више фондова и рачуна будете имали све више можете затирати траг новцу. Тако ваш новац од „хуманитарних активности“ може завршити и код неке „мале“ бомбама и пушкама наоружане скупине која ће терорисати радње и киоске ваших конкурената.

Можете од тог новца купити читаву фабрику чоколаде, а ако вам за њихову израду треба сировина (какаово дрво које расте на некој далекој тропској територији где председник државе није вољан да вам га уступи за мале паре и мали интерес), можете му послати терористе и бомбаше који ће тамо још наоружати локалну мангупарију и направити му хаос у читавој земљи.

Најбоље да направе верску или етничку поделу, тако да живот обичних људи постане неподношљив, па тамо морају да се ангажују УН или НАТО „миротворци“ са авионима и бомбама да све то смире. И то се наравно назива „хуманитарна акција“. Када такав некооперативни идиот од председника државе или владе изгуби власт, пошаљите своје „хуманитарце“ да ојађене и осиромашене људе изнова организују тако да раде на плантажама какаовог дрвета и зараде неку цркавицу. Нека се тај ваш пројекат назове „хуманитарном инвестицијом на стварању одрживог развоја“. И наравно инвестирајте новац тако што чћете га као донацију убацити у посао узгоја и експлоатације какаовог дрвета.

Сиротиња ће бити срећна да има бар нешто да ради и продаје будзашто, а ви само дођете и покупите какао. И продајете онда чоколаду по читавом свету по десетоструко већој цени.

Наравно, посао са чоколадом је само један од послова. Преко „хуманитаних фондова“ можете повећати продају којечега: на пример застарелих и канцерогених мамографа (ако нађете коруптивне особе које ћете као министре здравља устоличити у држави – пројектованом региону, који ће мамографију учинити чак законом обавезном за све жене под називом „здравствени скрининг“) или можете продати већи број инкубатора за бебе, ако се нађе довољан број активиста у акцији коју чедно назовете: „ Битка за бебе“. Можете продавати компјутере, разне медицинске дијагностичке апарате (који никога неће излечити).

Донатори и промотери популарне акције „Битка за бебе“ (који је осмишљен како би компанија „Драегер“ продале своје инкубаторе) су јавна и приватна предузећа које контролисе масонерија и њихови политички кадровици. Учешће у оваквој акцији је поптпуно неприхваљиво за председника „суверене државе“, али Србија нити је суверена, нити држава, нити је лик са портиклицом на фотографији ишта више од нарцисоидног глумца.

У сваком случају отварају вам се врата за фантастичан бизнис, само када успете да створите хуманитарну илузију од свога грамзивог трговачког порива. За овај бизнис морате имати бар четири условна фактора:

1. неку хуману катастрофу;

2.коруптивне фундраисерс – људе од имена и угледа који ће новац прикупљати у фонд;

3. медијску промоцију;

4. веште књиговође или банкаре који ће новац каналисати где вама као трговцу одговара. Најбоље да имате сопствену банку која врши пласмане широм света. Ефекат свега је да се највећи део прикупљеног новца нађе на крају на рачуну ваше компаније. Ако вам се кроз фондове (услед великих катастрофа) провлаче милијарде евра или долара, ви ћете зарађивати фантастичан новац за који уопште нећете плаћати порез, а јавност неће ни знати колико сте богати.

Најмоћније “хуманитарне организације” које користи властела и која се на политичкој позорници појављује под називом “међународна заједница”су: УНХЦР и УНИЦЕФ, као и међународни Црвени крст. Када не би било катастрофа и ратова или „етничких“ и „верских сукоба“, поплава , цунамија и сл. , преко њихових рачуна се не би преливале милијарде долара, а десетине хиљада запослених у овим организацијама би остали без позамашних плата и бенефиција. Зато стара трговачка изрека каже: ако тржишта нема, оно се мора направити.

Поред ових највећих међународних ХО, у свету оперише огроман број приватних и државних хуманитарних фондова у разним регијама и оне се оснивају по потреби у зависноси од катастрофе.

Случај Хаитија и српска „мировњачка“ срамота

Бил Клинтон је један од највећих и најшармантнијих светских професионалних фундраисер-а за „хуманитарне“ акције. Познат је његов фонд „Цлинтон инитиативе“. Незамењив је у хуманитарним акцијама за рачун послова породице Рокфелер, а ангажује га формално америчка влада.

Уопште читава породица (супруга и ћерка ) су се специјализовали за фундраисинг од компанија и појединаца из читавог света, а посебно су им драги богати донатори из Кине где су из САД одливене стотине милијарди долара у инвестицијама како би кинески бизнис потопио америчке националисте који нису нашли или не желе да нађу заједнички језик са глобалистима из трговачког катрела у Лондону. САД се иначе годинама одржава приливом робе и новца са Далеког Истока и других делова света , док америчка привреда стагнира.Кина је купила највећи део америчког дуга управо зато да га не би могли купити Американци и на тај начин се искупити из ропства међународним банкарима.

Након разорног земљотреса на Хаитију јануара 2010 (за који је амерички Пентагон вероватно „интуитивно предосетио“ да ће се догодити, па су војне бродове за „спасавање“ упутили у регион дан пре земљотреса), Клинтон је са ћерком Челси одмах почео хуманитарно да прикупља новац и шаље пакете са храном и водом на Хаити.

Због великог броја невладиних организација (тј. агентура) које раде на Хаитију ова држава се у жаргону често назива и Република невладиних организацијам (НГО Републиц оф Хаити). НВО сектор је тако окупациона сила која пажљиво мотри да се Хаићани никада не отргну из ропства и од властелинске пљачке из Британије и Француске, како су једном умало успели исплативши им сва дуговања.

Тако и две година након потреса око 360 000 Хаићана живи под шаторима и има само један оброк дневно. Земљотрес који је Пентагон „предосетио“ убио је 250.000 људи , а колера је убила још 7750 након што су стручне „хуманитарне“ УН јединице преузеле санитарно обезбеђивање читавог региона.

По неким проценама око 3 милијарде долара само у индивидуалним донацијама је ушло након 2010-те на Хаити и још 6 милијарди је прикупљено уз помоћ владе.

Анализе Центра за глобални развој о томе где је завршио сав новац закључиле су да је мање од 10 посто укупне суме отишло влади Хаитија, а мање од 1 посто отишао је организацијама и привреди. Читава трећина из укупног фонда је, у ствари, враћена донаторима и донаторским земљама како би им надокнадила њихов сопствени цивилни и војни учинак у овој катастрофи. Већи део остатка новца је остао међународним невладиним организацијама и њиховим приватним уговарачима у разним пословима.

Стотинама хиљада људи који су остали бескућници тзв. “међународна заједница” је саградила једва 5.000 нових домова. Упркос чињеници да су криминал и убиства на Хаитију процентуално око 6,9 на сваких 100 000 становника (стопа у Њу Орлеансу је 58), велика сума новца је потрошена на ”безбедност” тј. оружене снаге УН које Хаићани никада нису желели на свом тлу. Годишњи буџет ове “миротворачке” и “безбедњачке” УН мисије за 2012-2013 износи око 644 милиона долара, а само он би покрио градњу чак 58 000 јефтиних кућа које би задовољле потребе хаићанских бескућника.

У „хуманитарној“ мисији на Хаитију, на своју и срамоту државе учествовали су припадници МУП-а Србије у оквиру снага МИНУСТАХ. Српска полиција чува на Хаитују, док српски народ на Косову „штите“ исти такви плаћеници – „хуманитарци“ из Кфора. Чиста глобалистичка спрдња са слабоумним робовима. (Фото Блиц)

USAID градио путеве у Африци за транспорт злата

Државни хуманитарни фонд УСАИД новац од пореских обвезника САД највише воли да пласира у Африку, Азију, али и у посткомунистичку источну Европу и Русију у њихов “национални развој”. Најзанимљивији су им региони које је западњачка војска (Савезници или НАТО) прво добро засуо бомбама, или где је дошло до тешких (нечим изазваних) међуетничких оружаних сукоба грађанства. Тако ови “хуманитарци” помажу “опоравак” сукобима и ратом ојађене сиротиње повезујући њихово газдинство или рудно богатство и радну снагу са интересима властеле и глобалним тржиштима.

О томе да су властелини били са новцем из својих „хуманитарних “ фондова присутни и пре избијања оружаних сукоба у неком регион, за народ је тајна. Тако наоружавање локалних побуњеника и парамилитарних војски и терориста увек за медије остаје велика мистерија. Одакле, на пример, афричкој сиротињи која нема ни воде, ни хране, паре да се снабдеју оружијем? И увозе га за девизе баш са запада или из Русије.

Тако је нпр. у Конгу у региону веома богатом златом напрасно дошло до оружаних сукоба међу локалним племенима. Пошто путеви транспорта злата иду и кроз Руанду, “сукобила” су се жестоко и напрасно 1994. Хуту и Тусти племена, иако су одувек живели заједно. Независни новинарски језици кажу да су свему овоме кумовали белгијски мисионари из „Африца Инланд Миссион“ који су наоружали локалну конгоанску партију под вођством извесног Томаса Лубанге (2002), а главни профитер геноцида у Руанди 1994. је њен садашњи председник Пол Кагам (марионета Запада).

Иначе власници златних руднка у овом региону су француски тајкуни Жак и Алваро Хацхуел, а њихова рударска компанија се зове „Муана Африка“. Европски директор рудника „Муана Африка“, Етијен Дени, почео је своју каријеру пљачке рудних богатстава Африке преко Конго Умицора, у бившем белгијском рударском гиганту Унион Миниере, 1974.

Муана Африка је власник читаве златне жиле у Занију и оближњи путеви којима се ово злато транспортује саграђени су уз помоћ донација УСАИД-а. Преко њих је злато извожено у Танзанију, која важи као веома криминална земља у афричкој пљачки, јер преко ње иду и највећи трансфери оружија за Уганду.
У овим срамним “мировним” мисијама у Руанди и Конгу, на српску срамоту, учествовали су и војници из Србије.

USAID помогао узгој кромпира и затровао труднице

УСАИД је финансирао и да научници са државног Универзитета у Мичигену направе специфичну ГМ сорту кромпира намењену Африци. Циљ је био “хумана мисија искорењивања глади у Африци”, јер је закључено да кромпирови мољци наносе велику штету индустријском узгоју кромпира у афричком региону.

Овај ГМ је био отпоран на пестициде и на антибиотике којима је прскан. Али, други стручњаци кажу да су поменути кромпирови мољци у ствари грицкали само лишће, па ГМ сорта није имала никакав ефекат осим током складиштења плодова. Да су мољци нападали немилосрдно сва поља са засађеним кромпиром, научници не би морали да приликом испитивања поља допремају стотине хиљада јединки кромпирових мољаца и пуштају их у поље да би видели да ли гризу, а што је иначе рађено и сакривено је од медија и јавности.

Сада свака ћелија овог ГМ кромпира садржи антибиотик КАНАМYЦИН, који је тако ушао у ланац исхране у Африци и који , познато је одавно, прелази у плаценту код трудних жена и тако и у фетус. И то је и сам произвођач овог антибиотика одавно предочио свим трудницама означавајући га веома рискантним за њих. Али, “хуманитарци” су то игнорисали.

УСАИД је познат и по пласману разноразних високотоксичних вакцина у Африку, где су мета посебно деца и жене, а на Филипинима је избио скандал када је откривено да је овај фонд стајао иза програма органичене стерилизације жена у два региона 2005. Многи од филипинских здравствених радника су радили иастовремено са УСАИД и са Интернатионал Планнед Парентхоод, који је отпочео програм контроле популације код католичких нација. Др. Лигаyа Ацоста, бивши заменик министра филипинског министарства аздравља због овога је поднела оставку.

УСАИД данас „помаже“ и српску пољопривреду

  • УСАИД последњих година „помаже“ и српски агробизнис , веровали или не како би га учинио конкурентнијим на ЕУ тржишту.

Фонд Усаид се представља као помоћ „од америчког народа“. Тако новац од пореских обвезника тј. робова у САД иде на „одржив развој“ у многим земљама у источној Европи, Африци и Азији, док амерички народ(и) морају да узимају кредите и задужују се код приватних банака. Добар штос.

Да ли баш овим „хуманитарцима“ можда треба захвалити што се данас кукуруз у Србији сеје на 60.000 до 70.000 биљака по хектару , док је раније то било 25.000 до 30.000. Превелики број биљака тако исисава много више воде из земљишта, што је посебно опасно у време сушних периода какав смо имали 2012. Дакле, да ли овим „хуманитарцима“ треба захвалити и за тешку загађеност кукуруза афлатоксином који онда ушао у ланац исхране животиња и људи? Све афере које се пласирају у контролисаним медијима, само скрећу пажњу јавности и усмеравају је на погрешну страну.

Занимљиво је да се и у Србији пре две године напрасно појавио компиров мољац у пољима где га раније никада није било. Неки сељаци су уверени да им је кромпиров мољац стигао са новим увозним семеном кромпира. Али, шта знају српски сељаци кад ће европски „експерти“ то боље да процене. Зато ће их Србије све више ангажовати да нас подучавају. У сваком случају без страних инвестиција српска пољопривреда се не сме развијати. И то свако говедо и свака свиња мора да схвати.

УСАИД је веома присутан и на Косову и Југу Србије где се баве „реконструкцијом државне и локалне управе“, а посебно су фокусирани на „развој партнерства“ међу општинама Прешево, Бујановац и Владичин Хан. Британска фирма „Лyдиан Интернатионал Лтд.“открила је одавно знатне количине злата на Косову, као и других рудних богатстава и то ће кад тад настојати да покупи.

Спортисти као скупљачи фондова

Као фундраисер-и разних “хуманитарних“ фондова најчешће се ангажују славни глумци као и врхунски спортисти , који не могу добити врхунске уговоре са моћним произвођачима спортске опреме и могућност да играју на врхунским турнирима уколико не уступе своје име и ангажовање, али и део зараде (као рекет властели) у разне „хуманитарне“ акције. (Наравно, већи део новца одлази у непознатом правцу). У осталом зато су и глумци и спортисти плаћени огромним свотама новца за нешто што реално не вреди ни хиљадити део суме на коју се њихов рад процењује. Спорт је велики утрошак енергије, а без икаквог производа. Обично преливање великог овца преко бројних рачуна.

Спортисти су зато боље плаћени робови. Фундраисинг су тако гламурозне журке за оне који треба да „цалну“ газдама рекет. Част да обави овај посао тј. да држи офферинг баг има фундраисер. И популарни Бил Гејтс, који се представља као “ један од најбогатијих људи света“ и име му се везује за Мицрософт само је један фундраисер и властелински слуга.

ЦИА агенти преобучени у лоше холивудске глумце и редитеље?

УНХЦР од 2001. има као свој бренд католкињу Анџелину Џоли. Јавности је мање познато да је она члан Комитета за иностране послове који је формално основала породица Рокфелер, а заправо је то политичка експозитура Лондона преко које се креира спољна политика САД. А. Џоли је тако у својству агента утицаја јавно позвала Кину и Русију да искористе своје право вета и изврше притисак на Сирију. (Једна „ш“ глумица својим глумачким „ауторитетом“ усмерава две тобоже најмоћније силе света какав ће политички курс да заузму. Аферим! Или је само јавно послала поруку онима на Истоку који треба да формирају јавно мишљење по овом питању).

Џоли својим оскудним глумачким умећем игра у пропагандним холивудским филмовима који промовишу неопходност мешања ЦИА И САД у “хуманитарне” операције широм света (где има злата и нафте и сл.)

Она је 2003. путовала и у Конго у пратњи обавештајца из Конга и члана Међународне кризне групе, Џона Прендергаста који је на вези са растућом армијом афричких “Отпораша” који се врхунским психолошким операцијама окупљају у оганизацију “Save Darfur”.

У Сарајеву је промовисала “свој редитељски” филм “Земља крви и меда”, којим се оправдава хуманитарна НАТО интервенција у Босни. Њену посету и интервју са њом је пратила ТВ “Ал Џазира”, као бајаги “независна арапска телевизија”, која познато је увек има ексклузивне снимке и саопштења Ал Каиде (Ал Циаде).

Поред политичке промоције, А. Џоли је и агент утицаја канцерогене фармакомафије која има за циљ масовно застрашивање жена канцером и промовисање хемотерапије и мастектомије (коју А. Ј. сама, наравно, није применила). Глобалистички медији су овоме дали огроман публицитет, наравно. На жалост, многе наивне и младе жене ће на ово насести. Зар није профитабилније да деца сисају вештачко млеко? Усвајање деце свих боја и раса као глобалистички пројекат који ће обликовати породицу у будућности, још је један промотерски послић Анђелине и „великог глумца“ Бреда Пита.

Уницеф има Миу Фароу, а УНХЦР користи и име Бена Афлека, такође агента утицаја који глуми глумца и који је управо преко “свог” филма „АРГО“ америчкој наивној јавности показао зашто Америка мора што пре војно интервенисати у Ирану (који је приказан као велика опасаност за Запад).

У овој холивудској агентури запослен је и Џорџ Клуни који се такође придружио Џону Прендергасту на промовисању помоћи Конгу, коју им је послао нобеловац и “миротвоац” са бомбама – Барак Обама. Прендергаст, који је означен као “водећи амерички активиста за људска права” је претходно путовао око Судана и по читавој Централној Африци са тада већ изабраним будућим председником Руанде, Полом Кагамом, кога данас у Африци називају западњачким Тројанским коњем и ратним геноцидним профитером. Кагам сарађује са “хуманиратним” фондом Била Клинтона.

Како добити на поклон државно земљиште

Многи хуманитарне фондације се у Београду налазе на локацијама у центру града за које би нека профитабилна фирма, која плаћа порез, морала добро да плати, док они то не морају. При томе могу у Србији “хуманитарци” да обављају и неке привредне делатности, под условом да им у Статуту стоји да је то “хуманиратни рад” (!) Тако могу разну робу увозити без царине, а порез на добит не плаћају ако је роба намењена у хуманитарне сврхе (!)

По закону могу примати и давати поклоне у некретнинама, земљишту, новцу итд. Тако на пример задужбина Рихарда Фрелиха, која има зграде у Добрињској и Македонској улици у самом центру Београда има и своју „Фондацију Солидарности“ која окупља више разних хуманитарних фондова. Фрелих је иначе био предратни јеврејски трговац житом који је био власник више магацинских простора широм Србије у којима је жито чувано.

Тако је у склопу Фондације Солидарности Србије основан и Центар за хипорехабилитацију близу Требиња у БиХ. У преводу то је рехабилитација помоћу коња и циљ Центра је тако да децу са инвалидитетом рехабилитује (нејасно како) помоћу коња (!) У сваком случају је ова фондација морала да за то има и земљиште и ергелу са коњима. Рехабилитација са псима (која је много ефектнија) то не би захтевала, па су зато „научно“ смишљени коњи.

Суоснивач овог Центра је веома занимљив лик на функцији владике у СПЦ-у за захумско-херцеговачку и приморску област, а познат је по духовном имену Григорије. Владика Григорије је иначе велики заљубљеник у фудбал, али и у бизнис као притајени или активни учесник у многим пљачкашким приватизацијама широм БиХ. Познат је и као поштовалац световног живота по кафићима и аутомобила попут „масератија“. Радо се моли Светој Богородици и посећује католичке молитвене скупове, па је чак себе од љубави према екуменизму назвао бискупом.

Стављати инвалидну децу на коње је слично као када деци оболелој од канцера донирате компјутере или их подмећете под исцелитељску руку неке самозване инкарнације Исуса Христа. Али, у овом случају је ипак било најважније доћи до земљишта за овај „хуманитарни“ фонд. И ту им је помогао велики српски „патриота“, Милорад Додик тако што је епархији владике Григорија донирао државно земљиште, које је раније користила војска Југославије. А епархија је онда то великодушно уступила Центру за хипорехабилитацију при Фонду Солидарности у оквиру приватне задужбине Рихарда Фрелиха. Да је нека приватна компанија хтела ово земљиште на Зубцима код Требиња морала би да издвоји велики новац и купи га и плати порез и остале дажбине, а што би све отишло у државну касу. Овако је то избегнуто и добијено за џ…

  • Владика Григорије де Торкемада ( како га још називају по великом шпанском инквизитору), у једном тренутку је чак био велики и љутити критичар сумњивих послова Милорада Додика – док са њим није нашао заједнички бизнис.
Вера у новац и те како зближавају људе

Пише: Ивона Живковић, IvonaZivkovic net

http://ivonazivkovic.net/HUMANITARNE-OPERACIJE/HUMANITARNE-OPERACIJE.html

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia