albanski se barjak vije na jugu srbije

О томе се ћути: Албански се барјак вије, на југу Србије

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Магазин Таблоид

  • О томе се ћути

Ко је Албанцима у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи дао права које Срби у Албанији могу само да сањају

  • Александар Вучић, син Фахри Муслиуа из Призрена, по свему судећи, свесно ради на остваривању албанског циља – Велика Албанија.
  • О томе говоре и његови срдачни односи са Еди Рамом, Хашимом Тачијем, Исом Мустафом, а његов брат Андреј је у дилу са Тачијем у трговини наркотика.

Вучић у Бриселу не помиње права Срба у Албанија, али прича о томе како ће Србија да сагради ауто пут којим ће се повезати сви албански етнички простори, од Бујановца, Прешева и Медвеђе, па до албанске обале код Драча.

  • Јасно је да он ради за албанску ствар а против Србије, али, јасно је и шта у сусрет овим изборима Србија треба да уради са њим!

Аутор: Никола Влаховић

Албански се барјак вије, на југу Србије

Кад је 7. марта ове године, албански председник Бујар Нишани дошао у посету општинама Бујановац и Прешево, нигде није било ни српских државних обележја, ни српске заставе, ни српске химне, али је зато на стотине државних застава Албаније било истакнуто на свакој кући и на сваком месту. Нишани је разговарао са грађанима албанске народности као да је код куће, јер је, да понижење за Србију буде веће, он дошао на позив локалне самоуправе у Бујановцу! Била је то прва посета једног председника Албаније од 1948. године када је последњи пут посетио Београд тадашњи албански председник Енвер Хоџа. Упркос томе, није било ни српских политичара ни српске државне симболике, протокола или било чега сличног.

  • Да ли је то Вучић хтео да покаже Албанији колико је великодушан? Да ли је овим гестом показао спремност да још помогне великоалбански пројекат?

А, само две недеље раније, министар културе и информисања Србије, Владан Вукосављевић, приликом посете Тирани, није могао да се сретне са председником Националног савета Срба у Албанији (јар му је било забрањено и запрећено!), нити да размотри да ли се у потпуности поштују права које Срби имају према закону о националним мањинама. Таква врста демократије коју албански народ ужива у Србији, у Албанији (и не само у Албанији), једноставно не постоји. Колико је Вучићу стало до Срба у Албанији показао је и следећим гестом. Наиме, у Скадру, где је највећа концентрација Срба, била је једном недељно на приватној телевизији емисија на српском језику, али је угашена јер је престало финансирање из Србије. Вучић је овај трошак сматрао непотребним.

Устав Албаније предвиђа искључиво службену употребу албанског језика, то значи да нема ни уставног основа за доношење закона. А то опет значи да нема службене употребе другог језика осим албанског, да нема школа на српском језику, медија на српском. Српски језик сведен је на употребу у кругу породице. Такође, Устав Албаније дефинисао ту државу искључиво као државу албанског народа, да је Албанија, вероватно, једина држава на свету која нема закон о националним мањинама иако је Парламентарна скупштина Савета Европе то од њих тражила.

У међувремену, три општине на југу Србије, Бујановац, Прешево и Медвеђа, више од 15 година представљају зону највишег ризика за сваку власт у Србији, упркос свим правима које албанска народност у Србији ужива. Али, тек са доласком Александра Вучића на место председника владе, те три општине у којима доминира албанска мањина, постале су „држава у држави“, у којима је самовлашће локалне албанске администрације достигло размере невиђене дрскости.

Са једне стране, уз помоћ сепаратистичке владе самопроглашене државе Косово и директног ангажовања Албаније, акција отимања и овог дела Србије ушла је у завршну фазу. Несебичну помоћ албанским политичким мешетарима у ове три општине, понудио је и Александар Вучић, нудећи и оно што од њега нико не тражи. Захваљујући њему и политици његове владе, данас је могуће да политичари из Тиране марширају по улицама Бујановца, Прешева и Медвеђе, као да су у Албанији, постављају албанску државну заставу без српске државне заставе, свирају химну Албаније и расправљају како да припоје и ово подручје такозваној држави Косово, а кад дође време и такозваној великој Албанији.

Овако нешто је јавно предлагао пре неколико година и председник општине Прешево, Рагми Мустафа, рекавши да би општине Бујановац, Прешево и Медвеђа требало да буду припојене Косову, а север Косова Србији. Ова стара „етничка“ мапа свих Албанаца, тачније великоалбанска мапа, стоји на зиду већине министара у Тирани и Приштини.

Стање у ове три српске општине је отишло предалеко. Толико далеко, да су чак и уџбеници за основну школу на албанском језику, штампани у Тирани и налазе се у званичној употреби у сред Србије. Да скандал буде већи, истину о албанским уџбеницима у Србији разоткрио је посланик Партије за демократско деловање (ПДД) у Скупштини Србије, Фатмир Хасани, који се похвалио да је до увоза уџбеника из Албаније, дошло на основу споразума министарстава просвете Србије и Албаније, а на иницијативу Александра Вучића!

Поређења ради, Срби у Албанији немају право да службено користе свој језик и не постоји ниједан медиј на српском. Њихова имена су насилно албанизована, а у покушају да врате своја изворна имена сусрећу се са високим таксама и административним препрекама.

У Бујановцу, Прешеву и Медвеђи на југу Србије, у средњим школама користе се уџбеници из Албаније и са Косова. А, како посла нема, Вучић је у неколико наврата долазио у посету овом региону обећавајући албанској омладини запошљавање, само да гласају за њега.

У међувремену је у овом делу југа Србије процветао и криминал, па се Вучићево поџемље повезало са албанским. Тако су Бујановац, Прешево и Медвеђа данас најпознатији по транзиту миграната, али и трговини белим робљем, дрогом и оружјем. Све европске институције и све њихове безбедносне службе знају за ово. Руске службе безбедности такође. И једни и други тврде да је веза локалних криминалних кланова, општинских власти и разних неформалних албанских група, које се баве, мало политиком, мало нелегалним пословима, постала толико моћна, да Србија као држава више нема нимало својих ингеренција на овом терену. Суспендован је суверенитет државе, а утицај Албаније и самопроглашеног Косова постао је доминантан.

После завршетка рата на Косову и Метохији, 1999. године, западне силе су створиле такозвану сигурну зона дужине око 5 километара у дубину територије Србије. Према такозваном Кумановском споразуму, Војска Југославије је добила задатак да одржава ред у тој области. Зона је обухватала село Добросин са већинским албанским становништвом, али не и градове Прешево, Бујановац и Медвеђу.

Међутим, бивши терористи и вође злочиначке ОВК, убрзо су убрзо формирали базе у разоружаној зони и српска полиција је морала да престане са патролама. Напади су такође спровођени против оних албанских политичара који су се супротстављали Ослободилачкој Војсци Косова. Потпредседник огранка Социјалистичке партије Србије у Бујановцу, Албанац Земаил Мустафи је убијен од стране овдашњег огранка ОВК.

Тероризам на југу Србије финансирале су исламске земље које су посредством исламске хуманитарне организације Ел хилали слале новац албанским терористима, а средства су се прикупљала и одузимањем новца од сународника. И данас, 2017. године, новац из појединих исламских земаља стиже у руке албанских кријумчара, који се баве илегалним транспортом миграната, и то оних који су до недавно ратовали у униформама такозване Исламске државе.

Некадашњи илегални центар екстремиста из огранка ОВК, био је Велики Трновац (иначе, највеће албанско село у Србији), и данас је препуно бункера са оружјем и представља својеврсно складиште наркотика. Ма колико то невероватно звучало, испред носа српским властима, Велики Трновац је и данас база за идеолошку и верску индоктринацију младих Албанаца, одакле су потекли и многи терористи који су учествовали на ратиштима од Сирије до Ирака.

Бујановац, Медвеђа, Прешево и прешевска долина, укључујући и сва околна албанска села, представљају стални безбедносни проблем. Али, вољом Александра Вучића, државни органи се држе подаље од овог подручја, као да није у питању део Републике Србије.

Са друге стране, ред је направити поређење: ако се у међународном праву примењује принцип реципроцитета, онда би Република Србија на сваком месту морала да истиче каква све права има албанска мањина на територији Србије, почев од законске регулативе, па надаље. Постоји Национални савет Албанаца, језик, писмо, школовање на албанском језику, од основне школе до последипломских студија, медији, равноправно учешће у јавном, културном и политичком животу, представљању у парламенту, локалним самоуправама. Ништа од тога српска мањина нема у Албанији. Њих преко 200 хиљада, деценијама ћуте и не смеју ни реч ван куће на српском да проговоре.

О овоме Вучић не прича у Бриселу, Вашингтону и Берлину. Он прича о томе како ће Србија да сагради ауто пут којим ће се повезати сви албански етнички простори, од Бујановца, Прешева и Медвеђе, па до албанске обале код Драча. Јасно је да он ради за албанску ствар а против Србије, али, јасно је и шта у сусрет овим изборима Србија треба да уради са њим!

Аутор: Никола Влаховић | Извор: Магазин Таблоид – лист против мафије

http://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=385&cl=11

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia