Проф-Др-Светозар-Радишић-Микрочиповање

Микрочиповање – претња достојанству и слободи

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Микрочиповање – претња достојанству и слободи

Аутор: Проф. Др Светозар Радишић

  • Бројни су показатељи да се људски род налази пред још једним технолошким раскршћем.

Нанотехнологија омогућава наглу хуманизацију односа на планети, квалитетнији живот, боље здравље и дуговечност свих људи, а истовремено најбогатијим људима (мегакапиталисти) ствара услове да задрже своју економску, политичку и војну надмоћ.

Проблем је што о хуманизацији одлучују владари из сенке – тзв. Велики брат – и што они због пословичне похлепе настоје да створе неоробовласнички поредак (потпуну контролу људи) уместо планете благостања. Сви потези и улагања светских моћника усмерени су ка контроли људи, контроли ума и изради и продаји новог све убојитијег оружја.

Најочевиднији докази су постојање ХААРП-а, СИГИНТ-а, Абрамсове кутије, ГАМА неутрализатора и активатора, садржаја документа СТАРТ-2, јединица за виђење на даљину у Форт Миду, “Вуду ратника“, јединица за парапсихолошка дејства у саставу Кфора, Института у Мериленду, буџета САД за психотронска истраживања, изјаве сведока после посета војним базама Натоа, докумената ДИА о истраживањима у СССР, Пољској и ЧССР, Војног Института Џуне – Евгеније Лувашевне Давиташвили, истраживања Влаиља Казначејева, Јурија Негрибицког и Александра Трофимова, примена нанотехнологије, уградња микрочипова у људски организам, тетоважа унутар RFID система, итд.

Људи су прилагођени природним космичким зрачењима, али нису отпорни на вештачка, а поготово на примену енергетских оружја и уређаја који раде на фреквенцијама субатомског подручја. Та средства, нанотехнолошки обрађена користе се и за контролу људи. Постоје методе и средства за заштиту од негативних зрачења и за онемогућавање електронске контроле људи и њиховог ума. Међутим, они се могу примењивати само у организованим државама, у којима је власт народна, спремна за сведимензиону одбрану, засновану на уважавању нових садржаја рата.

Да не би враћали народима отето похлепни и недодириви мегакапиталисти (нови робовласници) успостављају „нови светски поредак” и спремају се за апсолутно владање светом. Огрнути плаштом хуманости, чине то уз помоћ институција које су сами смислили и финансирали. Те организације су: Организација уједињених нација на челу са Саветом безбедности, Савет за иностране послове и Савет за националну безбедност САД, Трилатерална комисија, Група Билдерберг, Група-8, Контакт- групе, CIA, FBI, NSA, NASA, NATO, Европска унија, OEBS… Све те организације чувају оне који их финансирају. Свима је јасно да су безбрижни и презаштићени они које штите NATO, NSA, FBI и Централна обавештајна служба Сједињених Америчких Држава.

Обични људи нису схватили да су сиромашни због тога што је део њиховог планетарног колача неко присвојио. Осећају се све мање безбедно и све беспомоћније. Нису ни приметили униформност глобалиста. Заговорници тзв. новог светског поретка личе једни на друге, носе исте боје одела и кравата, исте фризуре, возе слична кола, праве сличне гестове, изговарају исте речи. Боре се својим форм(ул)ама против патриотизма, историје, традиција, религија, „говора мржње усмереног према глобалистима”, за „грађанско отворено друштво”.

  • Поистоветили су човека с његовим иметком. Сиромашни људи све мање вреде. Богати људи их купују. Од власника скупоцених аутомобила зазире и полиција.

Прогрес, профит и „мистер долар” угравирани су преко медија, у школама и радионицама у подсвест већине људи, као основне вредности, иако су о њиховој штетности, на време писали најумнији људи света попут Пола Валерија, Томаса Мана, Андреа Жида, Хозе Ортега, Карла Сфорце, Луиђија Пирандела, Карла Хаусхофера и Гуљелма Ферера. Они су знали да је тзв. прогрес извор корупције и криминала. Фабрике лажи постале су школе, факултети и институти финансирани од оних који су стекли профит и доларе сврставајући се међу тзв. прогресивне и хумане људе. Зато сви становници планете знају за породице Рокфелер, Морган, Ротшилд, Форд, Ањели… Зато грамзивци попут Џона Д. Рокфелера, Корнелијуса Вандербилта, Џона Џекоба Астора, Ендрјуа Карнегија и Била Гејтса, владају светом, из сенке. У њиховим рукама су конци на којима висе марионетске владе. У њихове фондације слио се новац који је неопходан за опстанак човечанства.

Мегакапиталисти (финансијска олигархија) спремају се да свим расположивим средствима задрже оно што су отели из дана у дан потлаченијим обичним људима. Пљачку су успели да легализују, на основу прописа смишљених у правним системима под њиховим патронатом. Да би у томе успели користе савремену технолигију за контролу држава, организација група и појединаца. Јавна је тајна да је реч о скупини људи која је богатство стекла у прљавим грађанским ратовима, своју моћ и богатство умножава у ратовима и кризним жариштима, а највише зарађује после догађаја какав се збио 11. септембра 2001. у Сједињеним Државама. Јасно је да ће им форсирање медијске приче о тероризму, и микрочиповања која следе као последица те приче, омогућити владање нанотехнолошком епохом.

  • Из њихових фондова школују се и наоружавају терористи.

Тероризам је повод за легално и легитимно ширење NATO-а и овладавање планетом. Преко ОЕБС-а постављају своје људе на власт. На тај начин у њиховим рукама су најснажније државе света. Чланице Савета безбедности у рукама су њихових људи. Сједињене Државе и Велика Британија су њихови инструменти, а не иницијатори ратних сукова. Грађани најснажнијих држава постали су препариране и преплашене жртве медијског рата, због могућности одмазде и тероризма, с којим они заиста немају ништа. Уосталом, ретко ко у САД зна да ко их и где води и да је њихов председник Џорџ Буш Јуниор сатаниста, члан реда „Мртвачка глава”.

Најбогатији људи света немилосрдно у ратовима троше људе који им се нису прикључили. Успут се ослобађају највећих криминалаца и манијака који су убијањем недужних људи у Сомалији, Авганистану, Ираку, Босни и Србији смањивали трајање својих казни. Стога су сумњива лица и када стварају хуманитарне фондове. Шта то заправо значи?

  • Човек је стигао до периода у којем „царују” информације.

Информатичка (ре)волуција требало да омогући човеку да послове обавља са што мање енергије и кретања – из своје радне собе. Међутим, преовладало је зло, садржано у човеку. Уместо да улаже у начине за стварање бољих услова за живот, улагања су усмерена ка новим врстама оружја, уништавању „прекобројног” становништва и његовој контроли.

Зато су на Интернету, у ТВ и радио станицама и штампи све чешће теме: „Велики брат те посматра”, „Њу ејџ – Илуминати и 666”, „Контрола ума и електромагнетно оружје”, „Програми за контролу ума федералне владе”, „Испирање мозга”, „Злоупотреба ‘Филаделфија експеримента’”, „CIA је већ уништила свет”, „Неидентификоване летилице припремају људе за нови поредак”, „Контрола ума у јединицама за психолошке операције”, „Жртве контроле ума након експеримента обављеног на универзитету у Харварду”, „Психолошки експеримент обављен 30. октобра 1938”, „Микрочип АКА 666”, итд.

За контролу људи одређене су и објављене пропозиције. Контролисани не смеју да посумњају да су контролисани. Контрола мора да буде ненаметљива, индиректна, на ивици игнорисања. Масе се морају држати у незнању. Школски системи се стављају под контролу. Амбициозне, знатижељне особе, треба опслужити лажним знањима и лажним титулама.

  • Масе не смеју научити да мисле. Треба поништити сваку оригиналност и креативност.

Народ треба држати у информационој изолацији. Уместо гладијаторских арена понудити ТВ програме и исте емисије на свим каналима. Одвојити људе од животних проблема аферама, гладијаторским спортом, забавом која подиже адреналин, периферном политиком…

  • Истински едуковане људе, које је тешко контролисати, због њихове економске независности, сломити ускраћивањем посла, блокирањем јавних наступа, преко банковних књижица и девалвацијама.

Највећи противници мегакапиталиста и глобалиста су слободни интелектуалци – они који нису запослени у институцијама новог поретка. Највећи противници слободних јавних личности су интелектуалци запослени у мегакапиталистичком систему. Зато припадници невладиних организација финансираних из фондова најбогатијих породица сикћу на слободоумне људе. Њихова улога је, између осталог, да жигошу све који могу да науде глобализацији.

Активности „обележених” прате се и излажу јавности под ознаком – назадне снаге – противници реформи и прогреса. Све наведено подсећа на Орвелове прогнозе. Уосталом, Орвел је у књизи 1984 врло пластично описао дволичност о којој људи свакодневно слушају када је реч о „дуплим стандардима”. Једно министарство назвао је „Министарство за љубав”. Та институција задужена је за унутрашње послове: за мучење и сексуално злостављање.

„Свако ко мисли својом главом може да постане жртва Министарства за љубав. Свако ко не користи ‘новоговор’ по коме је немилосрдан, освајачки, злочиначки рат – у ствари добродушна борба за мир – неће добро проћи. Свако ко не зове робовање ‘слободом’ и свако ко не прихвата новоизмишљену, гнусну лаж за истину – нестаје у лавиринтима Министарства за љубав.”

  • Џорџ Орвел је књигу написао пре тридесет година.

Упркос убрзаном развоју науке, технике и технологија људи се осећају све мање безбедни. Уведени су бар кодови и кредитне картице, а уводе се идентификационе картице које омогућавају непрестано праћење кретања појединица. Према најновијим законима, за све грађане држава је формирала више досијеа препуних података (од места рођења до стања на жиро и текућим рачунима). Размена података између унутрашњих и интернационалних институција је аутоматизована, компјутерска, тренутна. Разговори се прислушкују и пресрећу помоћу најсавременијих прислушних уређаја, сателита и система попут „Ешелона”.

Кретање и регистрација кретања прате се ТВ камерама, проласцима кроз скенере и уређаје за идентификацију, електронским пропусницама и микрочипованимаутомобилима. Могућа је и контрола свега што појединац (п)осматра, уређајима попут система СИГИНТ у Мериленду. Улазак сваког возила у већину технички опремљених градова региструје се у контролним центрима.

  • Слобода кретања не постоји, а ни слобода говора и мишљења.

Програме у рачунарима Мајкрософта прегледа Агенција за националну безбедност САД (NSA). Нико не зна шта је уграђено у рачунаре са којима се свакодневно корисници друже сатима. Коришћење Интернета прати се од уласка до изласка и заинтересованост сваког појединца под шифром, али пријављеног са контролисаног телефонског прикључка.

  • Могућ је утицај на промену расположења и мишљења становника, системима HAARP с Аљаске и ELATE (западни назив за руски контролни систем на аеродрому Шереметјево у Москви. Реч „elate” значи: одушевљење, расположење, раздраганост).

Контролу понашања људи омогућава и систем у близини Риге. Сличне могућности имају центри Arecibo (Тихи океан), Dushambe, Gorkity, Hipas (Северна Америка), Monchegorsk, Sura (јужна Азија) и Tromso (Норвешка). Направљени су уређаји за клонирање емоција и даљински радио утицај на свест и одлучивање људи. Примењени су у тзв. Заливском рату и у време избора у неколико земаља света. Направљени су уређаји за клонирање емоција и даљински радио утицај на свест и одлучивање људи. Примењени су у тзв. Заливском рату и у време избора у неколико земаља света.

Постоје скенери који ишчитавају биометријске податке и разликују људе на основу разлике у додиру, гласу, погледу и мислима. Осим електронске размене података, постоје и невладине организације (попут организације „Еуронет”) које својим централама достављају финансијске податке из свих умрежених држава. Обавештајне службе, с агентима на терену, достављају податке својим центрима о кретању људи, њиховом послу, активностима и имовном стању.

Чини се да свет улази у епоху у којој ће сви грађани бити непрестано на сцени, и приказивани у неком центру уживо, попут учесника у reality show програмима „Велики брат”. На штампачима се обележавају странице, тако да се зна који је документ на ком штампачу одштампан, прислушни уређаји за кућну употребу купују се на улицама, улазак у све важније продавнице, маркете и хотеле уредно је регистрован…

Све то на тренутак може некоме деловати природно, а некоме фантастично, али већ су обављена многа истраживања о могућностима тоталне контроле људи. Чини се да је она допустива све док не начне приватност, достојанство и слободе људи, а то се чини стављањем појединца под физички надзор, или контролом његовог ума.

После педесетак година истраживања у САД и Великој Британији, установљено је да постоје бројни извештаји о совјетској контроли ума. При том су амерички аналитичари „заборавили” да помену суптилне америчке технике контроле ума. Наиме, познато је да је у САД постојала тзв. Медисон авенија, чија је намена била усмеравање мишљења јавности. За улогу те институције издвајана су много већа финансијска средства него за совјетска истраживања „видовитих људи”.

Микрочиповање постаје мода

Бил Макхроун је, 14. јуна 1994, у часопису „PC Magazin” написао да ће Влада САД казнити, са 10 000 долара по дану, сваку телефонску компанију која им онемогући да контролишу разговоре грађана. Нагласио је да се у САД користи тзв. Клипер-чип технологија која омогућује тајну контролу готово свих телефонских разговора на сопственој на територији. Наведени текст је најбоља потврда да су грађани САД прислушкивани и пре 11. септембра 2001, односно пре незаконите одлуке Џорџа Буша Јуниора да се сви разговори прислушкују.

С обзиром на то да праве интелектуалце забрињава сваки атак на слободу личности важно је да се зна да су проблем с увођењем идентификационих картица међу првима окусили управо Американци. Наиме, на пројекту идентификационе картице у САД се ради већ дуго.

Реч је о картици која ће по савременој технологији садржати податке од „рођења па до омиљене забаве” и коју ће МОРАТИ сваки грађанин да има. Она је развијана почев од магнетне траке, преко „Smart Card” верзија (производи их фирма „АТ & Т”), до ткз. био-чипа. Иначе, паметне картице садрже чип с великом меморијом. Био чип је почео да се развија зарад кућних љубимаца, а чини се да ће завршити у људском организму. Он се ињекцијом убризгава у животиње и након тога их је лако пратити и пронаћи. Према предлогу Џона Александера био-чип даље треба да се развија на деци! Одговорне људе забрињава чињеница да је све више написа који пропагирају уградњу микрочипова, као што је напис под насловом „New Body Art: Chip Implants”.

„Бићу шокиран уколико у следећих 10 година људи с уграђеним микрочиповима не буду с дистанце отварали врата својих кућа, стартовали свој ауто и подизали новац” рекао је Крис Хејблс Греј, професор науке о компјутерима на Универзитету „Велики водопади” у Монтани, аутор књиге The Cyborg Citizen.

Познато је да је водећи светски кибернетичар Кевин Ворвик први уградио себи и супрузи микрочипове за комуникацију са уређајима и међусобну комуникацију. Уградио је себи чип у леви лакат. Сада даљински отвара врата и укључује расвету у свом кабинету. У последње време експериментише везом између свог нервног система и компујтера (Orlando Sentinel). Нормалним људима то се још увек чини сулудим, али шта ће бити ускоро…

Један амерички лекар је, после 11. септембра 2001, сам себи, у локалној анестезији, по његовом мишљењу одважно и одговорно, убризгао микрочипове у леву подлактицу и бедро. Канадски уметник Ненси Најсбет наговорила је ветеринара да јој угради први микрочип, сада има два. Учинила је то с мотивом да буде савремена. На основу проучавања Књиге откровења изабрала је одређену тачку за свој „жиг звери”. Уградила је чип у задњи део десне руке. Сада тврди да је спојила физичку и виртуелну стварност, упоређује и анализира своју подељену личност, будући да док она ради једна рука се рекреира а друга сурфује на Интернету. Енди Руни је уградио микрочип у надлактицу уместо тетоваже, ради свог имиџа, а Стив Мен је одлучио да буде први кибермен (киборг). О његовом микрочиповању направљен је документарни филм и приказан на филмском фестивалу у Остину (Сједињене Државе).

Истраживања и анализе људског тела омогућавају већ сада да се може замислити људско тело као добро обучен и опремљен компјутер. Све више је породица које желе да им се одмах уграде микрочипови са персоналним подацима. Картице личног идентитета су на путу читавој цивилизацији, јер су проглашене за научно достигнуће, а људи су више него икад спрегнути са технологијама. Компанија Палм Бич са Флориде намерава да буде прва фирма која продаје микрочипове за уградњу у људско тело.

Микрочипови уграђени под кожу могу предавати било коме податке о тренутном стању организма, због реалних могућности снимања. Сателит Digital Angel омогућава праћење свих људи који поседују микрочип у било ком облику.

  • Корисни чипови

Стручњаци за медицину тврде да ће за неколико година методе уградње пецијалних микрочипова у мозак људи бити потпуно усавршене. Дозвољаваће болесним људима, којима је угрожена и нарушена моторика, да мислима усмеравају своје протезе. То се, пре свега, односи на оболеле од парализа и Паркинсонове болести и на људе са ампутираним деловима тела.

  • Мозак ће посредством микрочипова моћи са даљине да управља телевизорима, клавијатурама, кућним апаратима и гаражним вратима.

Раније су се експерименти обављали на одабраним животињама, а само проверена решења су примењивана на људима. Наравно, основни експерименти се и сада обављају на жабама, мишевима, заморцима, мајмунима… Сада се све чешће добровољно и некажњено експериментише људима. Да је то стварност показује извињење председника САД Била Клинтона. Наиме, почетком октобра 1995. амерички председник је затражио да се преиспитају владини истраживачки пројекти који се обављају на људима. Том приликом понудио је новчану помоћ особама којима је без њиховог пристанка убризган плутонијум. Наравно, то значи, уколико је информација истинита, да председник САД зна за експерименте in vivo и наследнике чувеног Менгелеа.

На неке експерименте јавно мњење је навикло и више не реагује. Зар нијеексперимент на људима убризгавање бојног отрова ботулина војницима Сједињених Држава? Шта је са применом осиромашеног уранијума у војним операцијама? Како протумачити уграђивање „телесних монитора”?

Медицинске терапије нико не сматра експериментима. Добар пример је „рад са људима” у тиму институту Аура у Москви. Мушкарца полажу у специјалну комору, а затим се све препушта екранизованој апаратури. Установљена је мониторска контрола. По укључењу генератора на екрану се приказују скенерске слике груди лежећег човека. Реч је о врсти зрачења. После пола сата пацијент се, помало ошамућено, устаје из постеље. Ускоро постаје јасно да је доскора уморнии посустали човек наједном чио и радостан.

Научни руководиоци са Дјук универзитета у Дурхаму (Јужна Каролина) спровели су јединствену операцију чији је циљ био дешифровање „неуронског кода” помоћу којег мозак управља телом. У велики мозак оболелих од Паркинсонове болести уграђени су електронски елементи дебљине власи, ради управљања ектремитетима и координације кретања. На основу података објављених у часопису „Neurosurgery”, наведени експеримент је део терапије у којој су лекари помоћу електромагнетних-импулса уз помоћ рачунара прикупљали податке о промени симптома болести.

Пацијенти су у улози компјутерских играча омогућили научницима да дешифрују неуроски код и разраде алгоритме који су омогућавали да се мисли преобликују у импулсе за кретање руку и ногу и њихов компјутерски приказ. Експерименте је водио водећи бразилски неуролог Мигуел Николелис. Дакле успостављена је нераскидива и поуздана технолошка веза између компјутера и човека. Николелис је углавном експериментисао на макаки мајмунима. Уз помоћ микро чипа уграђеног у неокортекс они су управљали џојстиком и контролисали кретање вештачке роботизоване руке. Научници су при том изучавали проток електричне енергије кроз мозак мамаки мајмуна. После неког времена мајмуни су могли да покрећу ектремитете чим помисле на њих. Уграђени микрочипови у мозак мајмуна имали су рок употребе три године. На питање како успевају да међу милијардама неурона пронађу оне који обрађују информације у вези с покретима, научници одговарају: у делу коре великог мозга одговорном за кретање налази се мрежа неурона која ради по принципу увежбаног оркестра. Бурк Барет (Burke Barrett), специјалиста за област кибернетике тврди да у неуронска мрежа својим везама омогућава деловање тела након примене електронских замена – електронским премошћавањима.

Међутим, могућа је и бежична примена микрочипова, без уградње у мозак људи и животиња. У Немачкој истраживачи Габриел Курио (Gabriel Curio) или Нилс Бирнбауер (Niels Birnbauer) сматрају да се веза чипова и мозга може остварити на нивоу импулса. Они су применили сензорске траке са микрочиповима које трансформишу мисли у електромагнетну енергију и покрећу курсоре на екранима компјутера. На основу њихових проналазака играчи на компјутерима могу контролисати своја дејства у виртуелном свету помоћи силе мисли. У истом циљу користе се и прототипи система компаније NeuroSky. Израдили су обруч који садржи сензоре а ставља се на главу. Он омогућава хватање можданих таласа. Добијена информација обрађује се у микрошеми. Уз помоћ чипа сазнаје се у каквом стању је корисник обруча. На пример, диспечери могу пратити сањивост возача на дугим линијама. То значи да се сензорски обручи неће користити само у индустрији компјутерских игара.

  • Уграђени микрочипови су тањи од власи косе а њихова „уградња” подсећа на вакцинисање.

Већини људи то није познато. Николас Џонс тврди да биочипови већином циркулишу кроз крвоток људи. Додао је да је уобичајено да се сместе у мозгу и упозорио да, уколико је реч о злоупотреби, жртве чују гласове преко уграђених електрода.

Дилеме у вези са корисношћу микрочипова наглашене су у области морала, будући да с тог аспекта много значи информација објављена у штампи у јуну месецу 2005. године да чип фирме Zarlink, 15 имплантиран у срце или друге унутрашње органе, омогућава даљинску везу с лекаром и, што је бар једнако важно, предаје податке о раду пејсмејкера и дозирању инсулина. Та „даљинска веза” пружа бројне могућности злоупотребе, уколико је уместо лекара на вези злонамерна особа.

Доктор Богомир Димитријевић, директор лаборатотије за молекуларну генетику Института нуклеарних наука и Винчи, је у августу 2000. године изјавио: „ДНК микроматица или ‘генски чип’ је стварност. Реч је о технолошком решењу које омогућава брзо поређење генских секвенци (редослед слова у гену) различитих особа. Намењен је за муњевиту анализу оболелих ткива и запис генетске грешке. Сада се уочавају варијанте обољења као различита обољења које класична медицина практично није разликовала, тако су болесници са истом прогнозом (због неразликовања болести) имали различите исходе под истом терапијом – што је могуће само када се не да тачна дијагноза.”

Digital Angel Medical Monitoring System омогућава нове приступе пацијентима лекарима и професионалцима који обављају тестове на клиникама и тестирање осталих субјеката. Чини се веома логичним да микрочипови могу да се користите одмах у медицинске сврхе, али само за медицинске забелешке и дијагнозе, посебно код Алцхајмерове и других болести, где је важно да доктор на време сазна за евентуална критична стања појединих болесника.

Мада имплантирање чипова у мозак делује алармантно, чињеница је да су „регуларно” уграђени чипови помогли болесницима од епилепсије и Паркинсонове и других нервних болести. Артур Кеплен (Arthur Caplan), директор Центра за биотику на Универзитету у Пенсилванији сматра да мозак не треба истраживати микрочиповањем, јер није свако обожавалац кибернетичког испитивања људи. Мигуел Николелис је изразио сумњу након сличних истраживања. Чини се да неко једноставно жели да протури своје виђење и да се хвалише без много размишљања о томе шта је одговарајућеи сигурно да се сугерише различитим пацијентима. С друге стране, Макенд, истраживач у FDA тврди да су пацијенти веома срећни.

Медицинска дијагностика се експлозивно развија. Медицинска и биолошка истраживања омогућавају да се у минути открију мутирани гени који могу условити медицинске проблеме као што су канцер, мултипле склероза, или Алцхајмерова болест. Примена биочипова ће отклонити нагађања у превентиви и раној дијагностици, помоћи предвиђању развоја болести и откривању специфичних бактерија, вируса и других микроорганизама. Омогућиће правовремено откривање генетских склоности и разврставање пацијената према тежини обољења. Сви медицински поступци биће убрзани.

Аеродроми су почели да користе једноставну микро-опрему, ради побољшања сигурности при руковању и контроли пртљага са металним деловима. Произвођачи возила уграђују микрочипове који спречавају крађе и откривају лопове. Библиотеке користе чипове за лакше налажење књига. Значајнији објекти, банке, супермаркети и хотели поседују апаратуре са микрочиповима за праћење унутрашњег кретања посетилаца.

Злоупотреба микрочипова

Прве електроде, много примитивније од чипова, убачене су у лобању бебе још 1946. године, наравно без знања њених родитеља. Први електронски елемент типа садашњег чипа изумео је и употребио Џек Килби (Jack Kilby) 1958. године. Његов чип имао је један транзистор, за разлику од садашњих који су тањи од длаке а садрже више од милијарду транзистора. Прво званично уграђивање чипова у мозак човека обављено је 1974, године у америчкој држави Охајо и затим у Шведској. (Занимљиво је да је администрација Охаја, која је осумњичена да примењује мерилендске методе контроле ума, добила обавезу да успостави војну сарадњу са Србијом и да је одговорна за њу).

Педесетих и шездесетих година 20. века, електронски чипови убацивани су у мозак животиња и људи, посебно у САД, током истраживања и ради промена понашања мозга и функционисања људског тела.

  • Методе контроле ума примењиване су ради измене понашања и ставова.

Утицај на функције у мозгу постао је значајан за остваривање циљева војске и обавештајних служби. Ваздухопловне снаге САД поседују документ у којем је планирана уградња микроскопских чипова под кожу војника и цивила у националном интересу.

После чувеног „9/11” уведени су нови чипови (тзв. VeriChip – чип за контролу), 20 а њихови поседници могу се пратити било где у свету. Према објављеним подацима Команда за специјалне операције САД и Одбрамбена агенција за напредна истраживања ДАРПА (Defense Advanced Research Projects Agency) проучавају „ојачавајућа средства”. Под кожу својих војника (на задњој страни врата) уграђују микрочипове. Њиховим активирањем у току борбе, помоћу специјалног „окидача” у нервни систем убризгају хемикалије. На тај начин „уравнотежавају телесне активности” и укидају страх.

Данашњи микрочипови раде с екстранискофреквентним таласима усмереним на људске мисли. Уз помоћ сателита особа са уграђеним микрочипом може без проблема да путује било где по планети. Према др Карлу Сандерсу, та техника је примењена међу осталим тестираним у рату у Заливу. У војнике су уграђени био-чипови. Претходно су у Вијетнамском рату војницима у крвоток уграђивани чувени Рамбо-чипови, намењени за повећавање адреналина. Сада је могуће створити савршеног сајбер-војника.

  • О тајним технологијама примењиваним у војним снагама САД после 1980. године јавно мњење не зна ништа.

Пре тридесетак година имплантати у мозгу, снимљени X-зрацима, били су дужине око једног центиметра. Сада су мањи од зрна пиринча, а најчешће тањи од власи косе, скоро невидљиви. Уграђују се интравенозно у разне делове тела током хируршких операција. Са или без пристанка пацијента. Сада је скоро немогуће открити или извадити микрочипове.

Технички је могуће да се сваком новорођенчету инјекцијом угради микрочип, који ће га идентификовати током целог живота.

Такви планови су разматрани у САД без укључивања јавности. У Шведској, премијер Улоф Палме је 1973. године одобрио да се затвореницима уграде микрочипови. Према подацима бившег генералног директора Инспекције Јана Фресеа, у истој држави, средином 1980-тих микрочиповани су пацијенти које су у њиховим домовима обилазиле и неговале патронажне медицинске сестре.

  • Људи с уграђеним чиповима могу се срести било где. Функције њихових мозгова даљински се надгледају преко суперкомпјутера, а каткад се на њих утиче изменом одабраних фреквенција.

Тајни експеримент „Guinea pigs” обухватао је затворенике, војнике, ментално оболеле, хендикепирану децу, глуве и слепе људе, хомосексуалце, распуштенице, старце, школску децу и групу маргиналних људи подобних за елитни тест. Експериментатори су у „геноцидном тесту” електронски и хемијски „испирали мозак” насилно дрогираним људима. На неки начин објављено искуство затвореника из затвора у држави Јута шокантно је за савест човечанства.

Постоје бројни докази у вези с микрочиповањем. Микрочипови су легално уграђени у сваког космонаута пре његовог пута у свемир, тако да се њихове мисли и емоције региструју непрестано. У мају 1995, у листу Washington Post, објављено је да су британском принцу Вилијаму уградили микрочип када је имао 12 година. Учинили су то да га неко не би киднаповао. Од тог момента полиција миниторски прати његово кретање по целом свету.

Јавности је најпознатији „Случај Тимоти Маквеја”. Командос из чувене јединице „Делта” имао је уграђен чип 24 који шаље сигнале на основу којих се војник може пронаћи ако нестане током акције, остане одсечен у непријатељској позадини или буде заробљен. Због напора којим су командоси изложени, физичких, а посебно психичких, већина пролази програме контроле ума. То је основни разлог што се припадници специјализованих јединица не сналазе у обичним животним ситуацијама, када су изван програма контроле ума.

У тексту „21. век љубимаца…” Нил Џонс (Neil C. Jones) је написао да стиже будућност идентификације кућних љубимаца и не само да ће микрочиповање љубимаца постати реалност, него ће мандатори ускоро размишљати и о новим жртвама. Описао је како су ветеринар др Рони Барнс и капетан Мајкл Мек Коун уградили су под кожу мачке-маскоте Кејзи микрочип величине пиринчаног зрна, да не би залутала или да је неко не би присвојио. Одмах након уградње чипа инјекцијом, скенер-читач опремљен батеријом, емитер радио таласа, био је способан да очитава 10- дигитални алфанумерички код сигнала из микрочипа. Мачка је укључена у централизован и стандардизован систем American Kennel Club који омогућава да се прати припадност кућних љубимаца.

  • Сви војни пси у САД су микрочиповани. Цена микрочиповања је 25 долара по мезимцу.

Кевин Кролицки тврди да се чип величине пиринчаног зрна може уградити у људски организам у докторској ординацији локалном анестезијом и инјекцијом неприметног убода. Тај чип пружа детаљне информације о пацијенту свакоме ко располаже одговарајућом апаратуром.

Једном уграђен микрочип остаје у људском организму цео живот и емитујући идентификационе ниске радио-фреквентне сигнале.

Алекс Џонс (Alex Jones) имао је ноћни радио шоу у коме је гостовао власник фирме Florida Based Applied Digital Solutions. Тај човек је тада тврдио да се микрочипови неће уграђивати у људе. После 11. септембра 2001. Алекс Џонс је позвао власника Digital Angel Company поново у шоу. Исти човек је тада тврдио, да треба уградити микрочиопове у људе, јер да је народ имао чипове у себи у Светском трговинском центру у Њујорку спасиоци би лакше проналазили жртве, надлежни би знали њихова имена, социјални безбедносни број и медицинске забелешке.

  • Најављени, и вероватно инсценирани, 27 терористички напад на Њујорк и Вашингтон, у септембру 2001, имао је велики утицај на напредовање у примени чипова и на оне којима је то циљ.

Микрочипови су постали значајни и примењиви за војне сврхе. Они ће војним снагама омогућити ефикаснију комуникацију, прегледност и оперативност. Ко се разуме у војне потребе, разумеће што војник упућен, по његовом мишљењу, у безизлазну операцију, безрезервно пристаје да буде микрочипован. Чипове ће имати сви војници који могу у додиру с непријатељем бити заробљени. Садржаће информације које ће обухватати социјални безбедносни број, адресу и телефонски број.

Скенери ће омогућити породицама отетих војника да се информишу захваљујући чиповима. Разрађене су и варијанте за случај да непријатељ приступи сајбер инструментима под контролом војске Сједињених Држава.

Микрочипови за идентификацију се управо развијају. Они садрже и записе о пословању, ојачавају заштиту имовине на води и возила од провалника, омогућавају извештавање и обнову ресурса, обезбеђују путне пртљаге и контејнере, омогућавају надгледање важних објеката применом парола и лозинки, затим праћење и надгледање угрожених врста животиња, нуклеарног отпада и водених ресурса.

Чипови омогућавају телесну заштиту персонала извештајима о критичним променама у окружењу. Могу се уградити у мозак и обезбедити везу између корисника и информационог система. Чип прослеђује информације из унутрашње инструменталне документације сателита до корисника и компјутерски ствара менталну представу засновану на захтевима корисника. Визуализација окружења омогућава војнику изабере што безбеднији борбени простор.

Чип у мозгу омогућава програмирање, те његов власник може бити програмиран да учини било шта. Човек са уграђеним чипом може убити, учинити друге болесним и смешним, извргнути руглу, натерати друге да плачу, итд., а да за то није одговоран.

Чип у телу човека може изменити његовог власника психички и физички. Сателитски систем Digital Angel користити медицинске записе, али запослени у систему могу донети одлуку да не реагују у случају потребе, управо зато што имају увид у медицински запис. То се већ догађало с особама оболелим од сиде. То се може одразити и на пријем у радни однос, будући да постоје медицински проблеми (на пример, трудноћа) који не утичу на радну способност али се могу злоупотребити.

  • Приближава се крај људском достојанству, приватности и слободи.

Сви финансијски подаци (чекови, штедња, позајмице, обавезе, годишња рента, итд…) биће смештени у чипу и доступни свакоме ко поседује одговарајући скенер. Ускоро се неће моћи куповати, продавати или трговати без нумерисаних микрочипова. Човек неће бити у прилици да попуни чек, користи кредитну картицу или да плати у кешу, јер настаје безготовинско друштво.

Власт ће имати увид у информације у чиповима, моћи ће да их замени и да на основу новопристиглих информација упућује појединце у притвор.

До сада власт није имала потпун увид у кретање новца у кешу. Увођењем микрочипова владе ће знати где је утрошен сваки пени, односно сваки динар.

Друга је тема заштита. Савремени аутомобили и друга превозна средства већ су микрочиповани. Исто је учињено с одећом и предметима најпознатијих трговинских кућа. Обележени су кућни љубимци и стока. Ускоро ће бити обележене и биљке.

Ко поседује целуларни (мобилни) телефон и има личног доктора не треба да се излаже уградњи скупог микрочипа, јер је под сталном контролом. Сателити већ извештавају о свим критичним променама.

Појавио се и предвиђени број 666 – распоређен је на свим масовним артиклима: компјутерима, штампи, храни, одећи, свему. Једино вредно у вези с микрочиповима је њихова примена у медицини, под условом да се може гарантовати заштита података од приступа непозваних лица. Наравно, заштита мезимаца, вољених особа, старих људи и деце у ванредним ситуацијама су искушење које многе наводе да размишљају о микрочиповању.

Чувени кибернетичари Норберт Винер и Јонеи Масуда претпоставили су да ће нова технологија заробити човека чим се успостави веза између мозга и сателита помоћу микрочипова и суперкомпјутера. Човечанство живи у том времену. Када се 5-микромилиметарски чип (десет пута тањи од власи косе) угради у оптичке нерве очију, неуроимпулси у мозгу региструју све што омирише, види или говори особа са имплантатом. Неуроимпулс примљен и сортиран у компјутер може се, ради обнове искуства, пројектовати назад у мозак преко микрочипа. Користећи технику за даљинско виђење (RMS) оператор на компјутеру може слати електромагнетне поруке (кодирани сигнал) у нервни систем. На тај начин изазива циљне менталне представе, односно ствара виртуелну стварност. С наведеним системом здрава особа може доживети халуцинације, и чути гласове у својој глави.

Електромагнетни таласи могу да промене мождане таласе и да изазову активност мишића, узрокујући бол због мишићних грчева, што се догађало приликом тортура. Електронски систем за надгледање (Electronic surveillance system) који користи америчка агенција за безбедност може једновремено да прати и да управља милионима људи. Сви људи имају исти биоелектрични фреквентни опсег мозга, иако је свима отисак прста другачији. У мозгу стимулисаном прецизно кодираним електромагнетним фреквенцијама, односно пулсирајућим електромагнетним сигналима, стварају се одабране и циљне звучне и визуелне представе.

Повреде мозга на тај начин потврђене су у експериментима на затвореницима у Гетеборгу (Шведска) и Бечу (Аустрија).

Смањена је циркулација крви и доток кисеоника у десној хемисфери мозга. Смањење дотока кисеоника изазвало је атрофију мозга и прекиде свести. То је облик електронског неокортикалног рата.

О најезди контроле ума објављено је само неколико написа већином упрофесионалним и академским часописима. То је најбољи доказ о општој контроли медијског простора, јер су медији у рукама најбогатијих људи света.

Техника за контролу ума може се користити у политичке сврхе. Циљ контролора ума је да се утиче на убеђења и најважније интересе одређене особе или групе људи.

  • Зомбиране особе могу да се програмирају за убиство и да не запамте било шта у вези с почињеним криминалом.

Рауни Килде (Rauni-Leena Luukanen-Kilde) у тексту „Microchip Implants, Mind Control, and Cybernetics” тврди да у Сједињеним Државама обавештајне службе воде „тихи рат” и тајно контролишу непознате цивиле и војнике примењујући електронску стимулацију мозга.

Шта се може догодити са људима под претпоставком да прихвате уградњу микрочипова у своје тело ?

Прво искушење биће идентификационе картице са микрочипом. У току је присилна легализација тајно прихваћене замисли o смањењу, контроли и уклањању уз помоћ електронске идентификације.

  • Потпуно се елиминише право на приватност, укључујући и слободу мишљења.

Савремени комуникациони системи онемогућавају слободу мишљења и контролишу душтвене и политичке активности у корист приватних и војних интереса светских моћника. Због везе мозга са сателитима преко микрочипова и суперкомпјутера онемогућена је свака врста протеста и протестних окупљања, осим, када су окупљања у интересу власника контролних система.

Претња микрочиповањем може се отклонити једино обучавањем јавности, проучавањем дозвољене и доступне литературе о биотелеметрији и разменом информација на интернационалим конгресима. Наравно, све је то под контролом.

Жртве контроле ума са DSM (Diagnostic Statistical Manual IV) симптомима и у медицинским школама изучавају се као психијатријски болесници. Не постоје институције које би провериле да ли жртва говори истину. У званичним установама не постоје истраживања која би заштитила људе од злоупотреба типа „guinea pigs”, нити од примене електронских, хемијских и билошких облика неокортикалног рата. Време за измену усмерења војне медицине истиче.

Према изјави Иштвана Рудија, Motorola, фирма која је продала Србији систем за контролу грађана, развија масовну производњу биочипова, а фирма Packard развија и израђује пратеће инструменте за њихове анализе. У пројекту сарађује и Руска академија наука (Одељење за молекуларну биологију).

Иронија је да сарађују две државе које су биле сукобљене у тзв. хладном рату, а да њихови грађани нису информисани о сарадњи сврстаној у националну безбедност!

Ричард Мек Керман очекује се да ће у пројекту Motorole и Packarda настати технологија која ће хиљаду пута брже и боље од свих других декодирати људске и друге гене. Као што микрочипови у компјутерима обрађују милионе математичких операција у секунди, тако ће биочип приказивати хиљаде биолошких реакција и декодирати гене у неколико секинди. Реч је о комбиновању биочипова с роботима и компјутерима.

Застрашујуће је што је већ израђен „micro-gel”, познат као „ака-биочип”. С обзиром на то да није у чврстом стању, може се убацити у тело инјекцијом против грипа или за подизање имунитета код деце. На сајту фирме Motorola могуће је наћи рекламу о великој дијагностићкој моћи технологије, али не и податке о могућем угрожавању деце. Већ су снимљени веома реалистични филмови у којима терориста има уграђен у тело скривен микрочип-детонатор за активирање нуклеарне бомбе, а експерти попут Ричарда Џејнса (Lance Henriksen, Aliens) и тим научника покушавају у трци с временом да уплове у његов крвоток.

  • Судбина света је све очевидније под знаком питања.

Најбољи доказ о спрези марионетских влада с мегакапиталистима, посредством институција тзв. међународне заједнице, је забринутост слободних интелектуалаца широм света.

На пример, руски интелектуалци се с правом питају ко је Владимир Путин, да ли је атеиста, хришћанин, или зен-будиста. Питају се то због чињенице да допушта да се у Русију на „мала врата” увуче RFID (Radio Frequency Identification) технологија.

Сергеј Малињин је навео податке који више говоре осталим народима него руском. Прво, ту технологију усвајају и руске компаније, институције и индустрија. Друго, руска фирма „Русслайн” 34 и америчка ADSX потписале су споразум да „Русслайн” закупи од ADSX хиљаду микрочипова VeriChip и 100 радио-скенера за постављање у Русији. До 2009. године руска фирма би требало да купи 51.000 микрочипова и 2.600 скенера. „Русслайн“ ће бити ексклузивни дистрибутер понуда компаније ADSX за Европу и Русију и власник VeriChip патената за територију Русије.

  • На упозорења интелектуалаца – експерата за телекомуникације, безбедност,психологију, социологију, морал…, власти се не обазиру.

Системи за идентификацију, уколико су недовољно заштићени, а довољно заштићени не могу бити, омогућавају незваним људима да сазнају садржаје разговора, договора и анализа и да потпуно угрозе приватност, достојанство и слободе људи.

Уосталом, Олдос Хаксли, један од заговорника таквог поретка, на веома значајној позицији за његово стварање, рекао је:

„У следећој генерацији или ту отприлике, фармаколошки ће се уређивати да људи воле своје робовање и производити, тако рећи, диктатуре без суза. Произаћи ће нека врста безболног концентрационог логора за читава друштва, тако да ће људима у ствари бити одузета њихова слобода, али ће радо уживати у томе. Биће одвраћени од било какве жеље за побуном – пропагандом, ‘испирањем мозга’, или идиотизацијом појачаном фармаколошким средствима. То ће изгледа бити крајња револуција.”

Чини се да узалуд причамо. Све је већ речено. Та слика је пред нама, а по много чему иза нас. Микрочиповање је корак напред. Моје колеге нису ни покушале да схвате неокортикални рат, а већ су постале слуге настале у том рату. Предали су се пре покушаја да схвате шта их вреба.

  • Очевидно је да се контрола људи све више своди на контролу ума.

Микрочипови показују позицију, крију податке, али и утичу, јер фреквенције на којим раде, било да су носеће (између 400 и 450 MHz) или модулисане у ектра-ниске (0,5 до 50 Hz) непосредно утичу на понашање људи.

Као што каже Паул Сафо директор Института за будућност у Манло парку уКалифорнији:

„Компјутери су ускочили у сваки кутак људског живота. Сада траже пут за улаз у људско тело. Садашње власти намеравају да им отворе врата”.

И међу нашим грађанима има све више оних који се жале да су им уграђени микрочипови и да им неко дириговано утиче на мисли и емоције – живот. Будићи да не постоји институција која би проучавала сваки појединачни случај очевидно је да се параноја шири и да су речи Рауни Килде све актуелније.

С особама које имају у себи микрочипове може се манипулисати на различите начине.

Тајни контролор може коришћењем одговарајуће опреме и различитихфреквенција да мења емоционални живот жртве. Може је учинити агресивном или безвољном. Могуће је потпуно изменити сексуални живот. Могу се читати мисаони сигнали и подсвесно мишљење, чак и вештачки изазивати снови, све то без знања или пристанка микрочиповане особе.

  • Чак и обавезним ношењем микрочипова уз себе потпуно се елиминише право на приватност.

Очевидно је да процес микрочиповања води ка роботизацији људског рода и новој врсти робовања. Познато је да су нове технологије рањиве на прислушкивање и електронске продоре у систем., а постоји и опасност да се подаци централизују и мењају по нечијој одлуци и на основу нечијег интереса. Дакле, с чиповима се догађа управо оно на што је вековима указивало Свето писмо. Чак и атеистима изгледа чудно што се неко тако отворено поиграва судбином човечанства.

  • Увођењем ID картица сва лица имају третман сумњивих лица.

Такав шпијунски систем одговара само онима који штите „Орвелов свет” и граде неоробовласнички поредак.

После свега намећу се питања: Како умаћи непознатом непријатељу који у сваком тренутку зна где се налазите, шта радите, па и о чему мислите? Како умаћи сили која сеже још у предисусовско доба, будући да су сатанисти прикупљали окултна знања и моћи не би ли једнога дана овладали светом?

Аутор: Проф. Др Светозар Радишић | Извор: SvetozarRadisic.Com

http://www.svetozarradisic.com/images/pdf/Mikrocipovanje.pdf

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia