ivona zivkovic mala tajna autizma

Ивона Живковић: „мала“ тајна аутизма

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Иако су докази о повезаности ММР вакцине са настанком аутизма научно предочени још 1998, жестоко оспоравање ових тврдњи уследило је тек неколико година касније, када је запретила опасност да нека даља научна истраживања открију у овим вакцинама нешто много горе него што су токсични додаци.

Ивона Живковић

“мала” тајна аутизма

Да се у вакцинама поред патолошких протеинских форми налазе и многи токсични додаци, који могу бити узрочници многих тешких поремећаја и просечно упућена јавност је могла, последњих неколико година, да схвати. Иако се у неким европским земљама вакцинација деце више не сматра обавезном, у Србији то није случај. Многи мисле да је разлог за то искључиво зарада коју остварују фармацеутске компаније које производе вакцине, али није само то у питању. Улога вакцина је, на жалост, много комплекснија. Баш као што су и саме вакцине односно састојци у њима постали много комплекснији. А Србија и није неко велико тржиште.

  • Али, данашње вакцине “треће генерације” односно ДНК вакцине, по тврдњи америчког микробиолога Шива Чопре, исто су што и кластер бомбе у ратовању. Да ли то значи да НЕКО ратује са децом и њиховим родитељима када налаже да се деца обавезно овим “бомбама” вакцинишу? Оставићемо то вама да закључите када текст до краја прочитате.

Дакле, да ли је болест названа „аутизам“ последица једне такве “милитантне” биолошке кластер бомбе? На грчком „аутос“ значи сам или самоходан, и наводно је одатле изведено име за ову болест, мада није познато ко је то смислио. Ова лингвистичка грчко-енглеска кованица (са игром речи од аут, ауто, оут) постала је тако стручни назив за болест која се третира као психолошка нефункционалност ( можемо рећи и „искљученост“) и класификује се и као врста шизофреније, наравно „непознатог“ узрока.

Покушајмо „тајну“ настанка аутизма да схватимо преко једне медицинске афере која се већ неколико година провлачи кроз британске медије. У питању је случај доктора Ендријуа Вејкфилда.

Енглески лекар, др Ендрију Вејкфилд је још 1998. године на захтев многобројних родитеља аутистичне деце, са неколико својих колега направио једно мало научно истраживање које је укључивало и бројне лабораторијске и друге анализе 12-торо деце која су била развила такозвани „регресивни аутизам“, односно имала су такве симптоме, а који су им се појавили две недеље након што су примили тровалентну ММР вакцину.

Сва деца су се тада налазила на лечењу у болници Royal Free Hospital, где је радио др Вејкфилд и сва су имала тешке цревне инфекције, па су некој деци морали да исеку делове црева (јер их је нешто изгледа изнутра изједало). То свакако није била обична дијареја (као што су тврдили плаћени новинари да компромитују рад др Вејкфилда), већ тежак поремећај у функционисању њихових црева.

Након неколико година др Вејкфилд је објавио резултате својих истраживања у познатом и угледном медицинском часопису “Lancet” и недвосмислено је објавио да је узрочник наведених проблема код деце НЕШТО што се налазило у тровалентној ММР вакцини (која се даје превентивно против заушака и малих богиња – морбила и рубеола). Оно што је др Вејкфилд посебно уочио у својим истраживањима је била митохондријска дисфункција ове аутистичне деце, односно абнормалан рад њихових митохондрија. О томе шта су митохондрије и како функционишу појаснићемо касније. Да код аутистичне деце постоји оваква митохондријска дисфункција показала су касније и нека друга истраживања, на пример истраживање на UC Davis Center for Children’s Environmental Health and Disease Prevention из 2010. године.

Где је тачно настао лош спој у релацији митохондрија и ММР вакцина, тек је требало испитати следећим истраживањима за које се Вејкфилд вероватно тек припремао.

Занимљиво је да др Вејкфилд никада није позвао родитеља да децу не вакцинишу, већ их је само позвао да децу не вакцинишу поменутом тровалентном вакцином ММР (што значи да су децу могли да вакцинишу са три појединачне вакцине). Али НЕКОМЕ веома моћном се баш овај Вејкфилдов иступ у јавности није допао. Посебно је занимљиво што су са тржишта у Британији одмах повучене све појединачне вакцине за заушке и мале богиње , а остављена је намерно само спорна тровалентна ММР вакцина. Чудно, зар не?

Онда је 2007. године др Вејкфилд позван на саслушање пред истражну комисију Британског генералног медицинског савета (који издаје лиценце за рад лекарима) са оптужбом да његова истраживања нису обављена у складу са научним принципима, да испитивана деца нису знала да се на њима врши опит, да су му закључци у раду непоуздани и да својим јавним иступањем застрашује родитеље и одвраћа их од вакцинације (?!) чиме угожава здравље деце итд. Преко њиховог часописа British Medical Journal оспорена му је стручност као и морални кредибилитет да се бави истраживањем.

Једноставно НЕКО је покренуо против др Вејкфилда кампању како би га дискредитовао као лекара.

У ову кампању укључио се и лондонски Sunday Times, али и други медији (под контролом Руперта Мардока) , а укључио се и „независни“ ТВ „Channel 4“. Главне медијске нападе на Вејкфилда предводио је извесни „независни“ новинар и некакав самостални истраживач којечега по имену Брајан Дир (кога је финансирала такође империја Руперта Мардок).

По ономе како је Брајан Дир „истраживао“ настали „случај Вејкфилд“ видело се да му је једини циљ био да што више дисквалификује Вејкфилда, а не да заштити децу над којом је Вејкфилд радио „недозвољене опите“.

Брајан Дир је добијао простор на свим Мардоковим ТВ каналима, и на крају британску новинарску награду од некаквог „Удружења уредника“. (Знате већ како се НВО сектор организује, фианансира и измишља разне награде за своје плаћене новинаре тј. агенте утицаја. У Србији ,али и у Хрватској и уопште ЕУ само такви „новинари“ и добијају награде).

Ојађеним родитељима аутистичне деце којиима су исечена оштећена црева, Дир испред суда објашњава да она имају “ само обичну дијареју“ и да су све остало Вејкфилдове измишљотине.

Од часописа Lancet-а је тражено да се одрекне објављеног текста, што је уредништво и учинило и то после неколико година од објављивања и очито под притиском НЕКОГА, а и већина Вејкфилдових колега је потврдила да није била потпуно упућена у сва његова истраживања, па су се јавно од њега оградили како не би изгубили лекарску лиценцу за рад.

Вејкфилд, међутим, није хтео да се одрекне свог истраживачког рада и изгубио је лиценцу за лекарску праксу.

Али, родитељи аутистичне деце преко својих удружења и адвоката који су ово истраживање и финансирали, остали су ипак уз Вејкфилда.

На судском спору 2009. Вејкфилд је ипак успео да докаже да је био у праву, и да је иза читаве хајке на њега стајала добро организована мрежа плаћених новинара, агената и корумпираних лекара на платном списку великих фармацеутских компанија. Онда је Вејкфилд затражио да се и све оптужбе против њега изречене од стане Британског медицинског регулатоног тела повуку и да му се врати лекарска лиценца. И ова афера и даље траје. Поред афере Сали Кларк ово је још један скандал у Британији у вези са вакцинама у последњих неколико година који је открио каква је перфидна спрега фармакобизниса, медија, плаћених новинара и лекара.

Дакле, коме је и зашто било важно да баш ова тровалентна ММР вакцина буде у употреби? Да ли је све у новцу, или се у овој вакцини налази НЕШТО што је НЕКОМЕ веома значајно, а Вејкфилд се потпуно концентрисао на проучавање управо ове вакцине. И тражио је даља испитивања поменуте вакцине.

Дакле, да ли се ова ММР вакцина у нечему битном разликује од појединачних вакцина против заушки и малих богиња?

Очито да. Јер, ова ММР вакцина спада у једну потпуно нову класу вакцина такозване “треће генерације” вакцина. А то су ДНК вакцине.

ДНК вакцине треће генерације

Ове вакцине су биоинжењерингом тако направљене да протеинска форма у њима (која када се убаци у ћелију домаћина треба да „оживи“ односно активира се ), у себи садржи кратак ДНК ланац који је веома сродан са ДНК шифром ћелије домаћина или можда митохондрије у ћелији домаћина.

То значи, ако је прима пас, онда ће њен протеински садржај бити сродан псећем ДНК, а ако је прима човек онда човечијем. И то је кључна особина свих вакцина такозване треће генерације. То су генетски модификоване ДНК вакцине.

  • Да мало појаснимо начине деловања свих ових вакцина.

Прва генерација вакцина је имала у себи читав патогени микроорганизам – жив или ослабљен или “убијен” (иако се у живом свету ништа не може апсолутно убити све док носи енегетску честицу у себи). Живе, разблажене вакцине за велике богиње и полио вакцине су тако биле у стању да подстакну умножавање “Т ћелија” (TC ili CTL) названих још “ћелије убице”(које се активирају у организму и убијају те бациле) и “Т ћелија” – “помагача” које само стварају антитела (TH) и део су имуног система. По мишљењу имунолога са тим вакцинама је постојао „мали ризик“ да се ти ослабљени или “убијени” патогени ипак измакну контроли и умноже се изазивајући болест.

Ако би бацил био баш “мртав” он не би подстакао деловање Т-ћелија односно њихово активирање, веровало се.

У намери да смање тај “могући ризик”, смишљене су нове вакцине такозване “друге генерације”. То су вакцине, које се састоје само од одређених протеинских антигена (као што је на пример токсоид тетануса или дифтерије) а што је у ствари органски продукт метаболизма бактерија које, наводно, изазивају дифтерију и тетанус или рекомбинанта ( генетички конструисаних) протеинских компоненти (као што је нпр. хепатитис Б површински антиген), који подстиче активирање TH ћелија, али не и „ћелија убица“.

(Да само напоменемо и један сасвим логичан детаљ: свака друштвена заједница (као држава нпр.) након неког ратног окршаја остаје економски исцрпљена. Живи организми су управо сложене друштвене заједнице митохондрија и других бактерија и гљивица у симбиотичкој вези. Зато након сваког убацивања страног садржаја настаје њихова мобилизација и „ратни окршај“ (имуни одговор). Логично је дакле да са сваким активирањем „имуног одговора“ организам постане ослабљен. И то је једини ефекат вакцинације!)

statistika autizma

ДНК вакцине “треће генерације”, направљене су од малих циркуларних парчића бактеријског ДНК (плазмида) који функционише као вектор преко кога се у ДНК примаоца усељава туђа протеинска форма, коју ДНК домаћина прима као генетску поруку. То је у ствари функција обрнуте транскрипције која се природно обавља у генетској комуникацији ћелија и улогу вектора ту имају такозвани ретвируси (који нису ништа друго до ти природни вектори за транпорт информација међу ћелијама, а не патогене творевине). С тим што они нису природно настали, већ по генетеки обрађеној шифри како им то шифрују биоинжењери. Овај плазмид онда изнутра, као тројански коњ, оштети (изједе) омотач ћелије и покаже се на површини ћелије коју онда имуни систем региструје као страни протеин и активирају се Т ћелије. И то је теоријска поставка деловања ДНК вакцине која, тобоже, има за циљ да измами јак имуни одговор организма. Као вектор се користи често генетска секвенца неке животиње говечета или зеца.

„ДНК имунизација“ је та нова генетска техника која се користи да се што ефикасније стимулише хуморални и целуларни имуни одговор и стварање протеинских антигена, који онда, наводно, штите организам од развоја патогених бактерија. Иако многи начници упорно тврде да се активирањем ових Т ћелија организам управо тешко слаби (чиста логика) , медицински естаблишмент ово не прихвата, већ подржава вакцинацију и даје значај формираним анителима.

Тако се наводно са ДНК вакцином, убризгавањем мале количине генетског матаријала (мало обрађеног генетски) у живог домаћина, постиже да мала количина тих ћелија произведе одређене одбрамбене генске продукте.

Ћелијски микрохемичар Герт Николсон, међутим, каже да се са ДНК вакцинама заправо све ћелије контаминирају микопазмом која им уништава (једе) ћелијске мембране.

Ко даје команду Т ћелијама да се створе и крену у акцију и ко и како „провали“ да је непријатељ ушао у ћелијску опну, није баш најјасније, али биоинжењери као вешти милитантни стратези, који све ово смишљају и пласирају као велику медицинску научну терорију (са практиковањем вакцинације), врло брзо ће ово допунити новим тврдњама заснованим на неким њиховим “новим” научним открићима. Једино што у овој причи не штима је што све у људском оганизму функционише у хармонији и живот није ништа друго до електро-био-хемијски еквилибријум, а не милитантно поље. Али, научни естаблишмент има своје научне одреднице и своју накарадну „логику“ ко хоће да ради као лекар и зарађује велике паре мора тога да се придржава и да верује ономе што пише у уџбеницима и што се пласира на разним симпозијумима. И да вакцинише.

И то је капиталистичка медицина 20. века.

Дакле, оно што је битно код ДНК матријала је да он има својство да у себе инкорпорира сродан ДНК и овај феномен се назива – интернализа. Један од последњих хитова генетског инжењеринга је зато убацивање нано честица у ДНК. Зашто се то ради, сазнаћемо ускоро у блиској будућности са појавом многих нових болести.

Сједињавање различитог ДНК материјала

Шта то значи када ћелија интернализује ДНК? Да ли то значи да генетски обрађен материјал који се убаци у децу постаје део њиховог ДНК? ДНК је шифра стварање одређене врсте и њене форме. Да ли генетски измењени ДНК тиме чини да се ова форма у нечему разликује од оргиналне? Несумњиво да, јер би то направило Франкенштајна или нешто слично. Али, ДНК за форму је спакована у једру ћелије, док је ДНК митохондрија изван једра и има своју посебну шифру.

Дакле, да се сада вратимо поменутим митохондријама за које се све више испоставља да не функционишу добро код аутистичних особа. Митохондрије су енергетске бактерије способне да помоћу кисеоника отварају молекуле шећера. Када се моноатомски водоник из ових молекуларних веза ослобађа И рекомбинује ствара се биоенергија. Зато научници за ове бактерије кажу да су батерије нашег организма. Митохондрије су тако захваљујући вишку енергије коју стварају биле способне да себи направе протеинске “кућице”, а када се неколико милиона или милијарди или чак трилиона митохондрија енергетски удружи у велику колонију оне могу да стварају сложене живе организме. Људи су само једна таква врста саствљена од неколико десетина трилиона митохондрија.

Тако ми имамо две ДНК шифре. Једна је митохондријска ДНК по којој митохондрије обнављају саме себе, а друга је ћелијска ДНК (која се налази у једру сваке ћелије) И то је шифра за прављење митохондријиних “кућица”, и које ми видимо као ћелије нашег тела. Од њих су сачињена наша ткива и наши органи и то њиховим копирањам и умножавањем.

Уколикоби се коришћењем феномена интернализе мало променио овај митохондријски ДНК, ове бактерије би вероватно правиле исту структуру кућице, јер се схема за њихово прављење налази у једру, али сама митохондрија не би функционисала исто као са својим оригналним митохондријским ДНК, односно не би имала исти потенцијал за стварање био енергије.

Дакле, сада се поставља хипотетичко питање: да ли је преко генетски модификованих ДНК вакцина коришћењем феномена интернализе можда могло доћи до промене митохондријског ДНК код примаоца вакцине при чему је као вектор коришчен неки животињски плазмид модификован да буде сродан са људским митохондријским ДНК и конзервисан у ММР вакцини? Уласком у ћелију домаћина (вакцинисаног детата) овај плазмид се уселио у ДНК митохондрије и сродио са њом при чему је унео неке своје генетске особине? Просто речено да ли је НЕКО перфидно можда смислио ове вакцине како би ин виво експериментисао са самом суштином функцинисања људског бића?

Јер , ако су митохондрије енергетски ослабљене (убацивањем парчета ДНК неке друге врсте чије митохондрије производе мање енергије) онда оно прво што опадне у организму је енергија потребна за функционсање људског мозга. А мозак је после срца највећи потрошач био енергије , па сами тим и кисеоника.

При том он највише енергје и троши када врши сложене интелектуална И мисаона процесирања. Нефункционалност модификованих митохондрија теоријски би се огледала у томе да мозак овакве генетски модификоване митохондријске колоније, не би могао даље да се развија од оног почетног нивоа на коме су деца (у случају људске врсте), а то је врхунски енергетски ниво виших животињских врста.

И нешто слично се у понашању аутистичних особа и уочава: оне практично остају на нивоу виших животиња које могу нешто да памте, а уче простом имитацијом гестова и гласова. Аутистична деца уче само кад им се нешто показује, али тешко схватају то исто када се од њих захтева речима. Они једноставно не могу своја осећања и своје мисли да изразе речима.

Код аутистичних људи је такође уочљиво да су често осетљивији на неке звучне фреквенције, на које други људи не реагују и не чују их. Такође су осетљивији на нека јака светла, а могу имати далеко израженија чула мириса и укуса. Понекад могу бити веома агресивни, и имају чак и потребу да бране неки своју територију или своју ствар. Баш као животиње. Пси, на пример.

Нова сазнања о аутизму

Нова истраживања аутизма све више показују да митохондрије код аутистичне деце производе далеко мање енергије и да им се чак и мозак структурно разликује. Управо због мањка био енергије ова деца немају потенцијал за рад мозга који је карактеристичан за људску врсту.

Откривено је и да је код аутистичне деце ниво хидроген-пероксида два пута већи него код нормалне. Тиме су ћелије аутистичне деце изложене већем оксидативном стресу. Да ли можда овај оксидативни стрес утиче на појаву аутизма, запитали су се неки истраживачи? Познато је да су управо митрохондрије главни извор слободних међућелијских радикала (јер „кувају“ на кисеонику), а због њихове јаке реактивности они могу оштетити ћелијску структуру укључујући и ДНК. Управо зато су митохондрије способне за брзе ДНК мутације , а саме ћелије се временом репарирају од након претрплкених оштећења.

Саме митохондрије управо реагују на оксидативни стрес тако што праве екстракопије њиховог сопственог митохондријског ДНК. А, аутистична деца, и то је откривено, често и немају неке митохондријске ДНК фрагменте који су трајно обрисани.

Дакле, истраживања научника која су усмерена на слободне радикале, су ипак само претпоставке да нешто у Природи не штима. Али, Природа је све одавно уштимала. Једино није била у стању да предвиди генетски инжењеринг суманутих и похлепних људи из кругова светског научног естаблишмента. И то је вероватно био пут којим је даље у својим истраживањима намеравао да крене др Вејкфилд и да се на то фокусира.

Др Вејкфилд би тако проширио своју слику о аутизму везујући га баш за ММР вакцину и у одређеном стадијуму истраживања би вероватно дошао до закључка да је митохондријски ДНК деце вакцинисане са ММР можда вештачки модификован. И сами родитељи управо тврде да су њихова деца све до вакцинацуије са ММР била нормална. Аутизам се иначе „открива“ до треће године.

И тврдокорни др Вајкфилд би имао у својим рукама доказ без перседана за хумане експерименте о којима се већ годинама нагађа у научним куговима.

Што је још горе поставило би се питање са чиме су модификоване хумане мтДНК? Са генетским материјалом које животиње?

Тако би се брзо повезале многе ствари. На пример познато је да је митохондријска дисфункција присутна код генетски направљених животиња, посебно код клонираних.

“Зато генетски модификована ДНК вакцина иде далеко изван деловања сви осталих штетних састојака у вакцинама. Она чини нешто сасвим ново у историји човечанства, нешто много рудиментарније, нешто што се тиче саме суштине живота. Она скремблује (шифрује) сам људски генетски код и то са патогеним или неадекватним ДНК”.

Да ли је зато др Вејкфилд морао превентивно да буде отеран из струке и да му се сваки даљи приступ аутистичној деци и испитивањима ускрати, као и да се други лекари застраше како не би наставили његова истраживања?

У Индији је чак донет закон, који је наметнула биотехнолошка индустрија рпеко свог регулаторног органа (Biotech Regulatory Authority of India), и по њему се кажњава свако ко ради на компромитовању ГМО вакцина. За такве као Вејкфилд тамо се, по закону, иде у затвор.

Зато микробиолог Шив Чопра каже да су те вакцине као кластер бомбе, јер оне погађају сваки ћелију у телу и нарушавају основну биологију организма. Аутизам није болест коју могу исправљати психијатри и дефектолози, јер је у питању измењен фундаментални биолошки матрикс на коме почива биоенергетски еквилибријум у коме настаје хомо сапиенс.

Да ли зато ДНК вакцине чак нису ни поменуте у медијима у читавој дебати у случају др Вејкфилда иако су то вакцине које се данас користе? И аутистичне деце је све више где год има и ове вакцинације. У САД се на сваких 110 јавља једно аутистично дете, што значи око 24000 годишње. У Србији се већ годинама барата са бројем од око 2000, али несумњиво је да аутистичних људи има далеко више и да њихов број стално расте.

Пише: Ивона Живковић (2012), извор: IvonaZivkovic.Net

http://www.ivonazivkovic.net/AUTIZAM/AUTIZAM.html

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia