globalna-alternativa-ubuntu-svet-bez-novca-i-zatvora

Глобална алтернатива: Убунту

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail
  • За сада, једини прави примери филозофије Убунтуа налазе се у древној прошлости кад су људи живели у заједницама.
  • Нису имали новац ни затворе.
  • Тек кад су европски конквистадори дошли у те крајеве увели су тим заједницама новац и затворе, што је чињеница о којој би ваљало добро размислити.

Убунту „глобални поредак“

Свет без новца и затвора

У прошлом броју почели смо са представљањем система Убунту којег је замислио јужноафрички аутор Michael Tellinger. „Убунту“ означава древну афричку филозофију о дељењу, заједници и просперитету, а савремени израз који добро описује бит појма био би „контрибуционизам“. Телингер је своју менталну авантуру почео питањем: шта би се догодило уклањањем новца из система којег често погрешно поистовећујемо с људским друштвом? Како би он функционисао? Закључио је следеће: чим се више новац из система уклања, тим све постаје лакше и једноставније, од преживљавања до протока идеја.

Покрет Убунту замишљен је да буде структуриран из заједнице која ствара велики број пројеката на корист људи у тим заједницама. Компетитивност сматра нечим најгорим што је икад наметнуто човечанству, а насупрот идеји такмичења, у покрету Убунту идеја је сарађивати и радити заједно на корист свих, односно доприносити. Први корак у спровођењу те идеје у дело било би идентификовање различитих пројеката за заједницу, а сваки поједини пројекат одржавао би и проводио мајстор-трговац. Један од незаобилазних и важних корака био би постављање властите снабдевања струјом, чиме би струја постала бесплатна и неограничена за све. Она би пружала енергију за све пројекте заједнице, а била би бесплатна за све који живе у том граду, под једним условом: ако посвете три сата недељно раду на једном од пројеката заједнице. Теллингер сматра да је три сата недељно по особи довољно како би се створила заједница обиља. На пример, у граду у којем живи пет тисућа одраслих људи иу којем свако од њих недељно посвети три сата бесплатног рада на пројектима заједнице, то је петнаест тисућа сати на недељу који би сваки град претворио у снажну радну снагу са којом се не може такмичити ниједна корпорација . Телингер сматра да би то требало почети мењати перцепцију улоге новца у људском уму и да ће то бити брзи корак у прелазу од садашњег компетитивног система новца до система контрибуционизма званог Убунту.

Сви за једнога, један за све

Кључно је што овакво постављање ствари може бити врло једноставни прелазни корак јер свако може посветити три сата недељно без давања отказа на послу или неких великих одрицања. Петнаест хиљада сати недељно (на примеру града од пет хиљада људи) врло брзо би почело, за оне који учествују у пројектима заједнице, стварати бесплатан хлеб, млеко, струју, намештај, одећу. У случају да дође до зараде додатног новца од пројеката заједнице и трговине с људима или компанијама ван тог града, новац би се у истим износима раздели људима у том граду. Идеја је да се људи због таквог искуства запитају требају ли и даље радити неки посао који их можда не задовољава или пуно тражи од њих, ако установе да више новца добијају од пројеката заједнице или да заједнички рад задовољава већину основних потреба. Тако се, сматра Телингер, може постепено, али врло брзо, прећи из капитализма у контрибуционизам те се почети посве рјешавати новца.

Идеја Убунта јест и то да свака заједница доноси законе и правила за себе те да се тако постепено разгради власт и децентрализира је се како би људи сами управљали собом и својим заједницама, помало налик старим градовима-државама. Но, не ради се о друштву безакоња где било ко може донети било који закон, јер је очигледно да је за друштво потребна нека структура и смернице, а оне би се нашле у природи и кроз начела свете геометрије. У пракси би то значило да би структура водства и предлога онога што заједница треба чинити била у домену већа стараца какво су имали сви древни народи, што не значи да човек мора бити стар да би био у том вијећу, већ му људи морају веровати и поштовати га због његових особина. Из принципа свете геометрије Телингер је извео да би се то вијеће стараца требало састојати од 13 људи, дванаесторици окупљених око 1, баш као 12 апостола око Христа.

Избори за веће стараца

Задатак вијећа био би вођење и саветовање људи те брига за интересе заједнице, а именовање у веће стараца требало би се збивати кроз систем отвореног гласања. У пракси би то значило да би свако предложио некога за веће стараца. Идеја јесте да, ако сви знају да је предложени особа непоштена или неприкладног карактера, упитаће предлагача зашто га је предложио јер ће постојати сумња у скривене мотиве што би требао бити врло једноставан начин како контролисати кога поставити у веће стараца којем људи из њихове заједнице морају веровати и ценити их.

Телингер се позабавио и образовним аспектом Убунтуа који је, напослетку, темељ будућег друштва. Образовање се, сматра, данас проводи на начин који нема никакве везе са поучавањем деце и одраслих икаквим вештинама за живот и било каквом начину преживљавања.

Телингеровим речима: „Образовни систем какав данас имамо врло су лукаво и злонамерно саставиле породице банкара. Посебно породице Рокфелер и Карнеги, они стоје иза данашњег образовног система. Они су то испланирали пре још двеста година и донели нам као нови образовни систем. Данас је то постао систем за индоктринацију, прање мозга и поробљавање који одузима децу од њихових родитеља на 12 година њиховог живота те им главе напуни лажима, индоктринацијом те их програмира да се боје ауторитета, да аутоматски поштују ауторитет и слушају га без икаквог пропиткивања. Дакле, он претвара нашу децу у будућу послушну радну снагу. То је све. У школи учимо све те предмете који немају везе са вештинама за живот или преживљавања, али кад завршимо школу добијемо потврду, комад папира који заправо ничему не служи, али сада мислимо да можемо ићи тражити посао јер имамо ту потврду. А што је посао? Посао је систем ропства. Посао је једнако ропство. Сваки пут кад политичар каже: ‘Отворићемо милион нових радних места’, говори нам да ће створити милион нових робова. Наиме, кад вас на радно место приме као роба, кад вас та корпорација више не буде требала, одбациће вас. Корпорација ће наставити постојати, али људи и даље умиру јер су их одбацили и избацили из корпорације. Зато је корпоративна структура тако опасна за човечанство, опасна је за жива људска бића јер је систем корпоративне структуре нечовјечан. Њега није створио човек. Зато га морамо напустити. Престанимо се такмичити и почнимо сарађивати. “

Потпуно нови систем школовања

Нови систем школовања у заједницама Убунтуа имао би за циљ једноставно и елегантно децу од најранијег узраста поучавати вештинама потребним за преживљавање, стварање, изумљивање или што год већ извире из способности човека да ствара и допринесе друштву. На сваком подручју постојали би мајстори или стручњаци у свом специфичном пољу, од столарства до хемије или астрономије, који ће постати учитељима. То значи да од најранијег узраста више неће бити учионица и учења из уџбеника, а до навршене шеснаесте године та би деца знала како изградити мост, произвести струју, пећи хлеб, производити сир или пак радити са дрветом и металом или имати знање о звездама и планетама .

Контрибуционистички систем Убунтуа није замишљен као развој аутистичних самоодрживих заједница, већ као стварање заједница обиља које би, стварајући пуно више од онога што им је потребно, делили произведено са свим суседним заједницама. У почетку би се то продавало чиме би се зарађивало за нове заједничке пројекте и нове системе који стварају компоненте за заједничке пројекте, али циљ је да постане независан о новцу и интересима ван шире заједнице Убунтуа. Могло би се рећи, циљ је стварање алтернативног система унутар или боље рећи – мимо постојећег система, стварањем најмање три пута више него што је потребно, како би се једна трећина употребила за себе, а друге две трећине за продају извањским заједницама.

Људи ће бежати из корпорација, из мегаполиса

Телингер сматра да ће тако систем контрибуционизма уништавати капитализам где год да га затекне јер се он неће моћи такмичити са њим, а људи ће хтети прихватити систем контрибуционизма ако виде да заузврат за свој допринос од неколико сати добијају бесплатну струју, храну итд. Зато контрибуционизам никому неће требати наметати, већ да ће се проширити аутоматски и природно, врло брзо након што се постави први модел у пракси.

Након тога би тај систем утицао на велике градове, у којима људи, у потрази за бољим животом и послом, живе стијешњени попут сардина у конзерви и заправо се нађу у клопци, у систему из којега не могу да побегне. Већина људи у граду не живи тамо по избору, већ јер им је неко понудио посао или су мислили да ће добити посао, или раде на пуно лошијем радном месту него што су се надали, али га на могу само тако напустити и преселити се у мањи град јер у малом граду за њих нема посла. Што се тиче тих преко педесет посто људи који данас већ живе у велеградовима, а посећују мање градове, Телингер каже: „Почет се догађати да ће људи из велеградова долазити у мале градове и видети како тамошњи људи имају све што им треба. И они, кад буду ишли онамо, само ће требати радити три сата и одједном ће имати приступ свему што им треба у тој заједници. У једном тренутку ће помислити: ‘Зашто се враћам у велеград? Зашто се враћам послу, да радим попут роба? Кад овде дођем на продужени викенд све ми је доступно и бесплатно, а само радим три сата недељно. Још сам и стекао нове вештине. „Можда ће се, сматра, људи у градовима организовати у предграђима, у мањим деловима града и почети радити као малене заједнице и малени градови који сачињавају предграђа великих градова те ће примењивати исту филозофију.

Народна банка Убунтуа – новац без пореза и камата

Но, док је новац још око нас, на националном нивоу, ако се успе утемељити народна банка Убунтуа која издаје новац без пореза и камата, тај би се новац употребио за утемељење јавних фабрика и заједничких пројеката у сваком градићу, граду или селу. Та банка не би давала новац за куповину кућа и станова него за инфраструктуру, без обзира да ли је реч о пекари или музичкој школи, у сврху стварања обиља.

У Телингеру нема сумње да ће Убунту-заједнице стварати вишкове, али неће увек моћи продати све што се узгоји, изради или произведе. Вишкови би се стављали у складишта Убунтуа, неку врст самопослуга у којима ће их се моћи куповати пуно јефтиније него у било којем другом супермаркету јер ће та роба тамо стизати практички бесплатно, јер ће бити и створена бесплатно. Усто, свако ће добити електронску картицу као члан заједнице Убунту која ће му омогућити да уђе у то складиште и узме што год му припада према плану, а Теллингер је оптимистичан у вези тога да ће увек бити превише робе.

Тиме би се створила алтернатива, нови добавни ланац хране, технологије, намештаја, одеће или било чега што ће се израђивати у заједничким пројектима, далеко од садашње корпоративне структуре и корпоративне контроле која то држи подаље од људи. Осим што ће људи моћи врло јефтино и лако доћи до свега тога, тиме би се створио и нови алтернативни монетарни систем: „Та картица коју имате постаје нова валута коју не може уништити банкарско царство Ротшилда. Не могу вам затворити банковни рачун, не могу вас спречити да добијате храну, одећу или технологију, зато што је све то у нашим складиштима Убунтуа, ми смо то произвели, нико нам то не може одузети „. С том скраћеницом могло би се путовати у друге земље и јавити се у тамошњи биро Убунтуа, ставити се на распологање за рад од неколико сати и имати на располагању приступ складишту Убунтуа за целу недељу.

За сада, једини прави примери филозофије Убунтуа налазе се у древној прошлости кад су људи живели у заједницама. Нису имали новац ни затворе. Тек кад су европски досељеници или конквистадори дошли у те крајеве пре петсто година, а потом колонизовали цео планет, увели су тим заједницама новац и саградили им затворе, што је чињеница о којој би ваљало добро размислити. Телингер сматра да се можемо обратити древним културама за вођство како структурирати ту заједницу Убунтуа, а затим то применити у модерном друштву. То је назвао контрибуционизмом, а све у нашем свету почиње од идеје која добија своју реч да би је се могло изразити.

Аутор: Anima Mundi | Извор: Dnevno.Hr

http://www.dnevno.hr/planet-x/vratimo-se-svijetu-bez-novca-i-zatvora-kojim-ravnaju-vijeca-staraca-910149

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia