umesto-kulture-medijske-agenture-tabloid-ivona-zivkovic

Уместо културе, медијске агентуре – Таблоид: Ивона Живковић

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Ко намеће кретенизам и изопаченост као естетске и духовне трендове

  • Само летимичан поглед на садржај српских медија (посебно онлине издања којима највише приступају малолетници који не купују новине не киоску) показује да се у њима, као по правилу, увек налазе „вести“ које у себи садрже: секс, порнографију, физичку и менталну изопаченост, монструозност.
  • Криминал је обавезно штиво. Посебно је важан криминал малолетника.
  • Иако су културна и медијска политика формално у надлежности Министарства за културу и медије стварни креатори оваквог медијског садржаја је изгледа невидљива агентура.

Аутор: Ивона Живковић

Уместо културе, медијске агентурe

Када говоримо о култури, обично прво помислимо на позориште, филм или књижевност. ове уметничке делатности (уметност је вештина стварања) данас се подводе под појам културе. За саме медије никада не везујемо појам културе, већ се они сматрају само посредницима тј. медијаторима који нам помажу да се о културним збивањима информишемо и ближе упознамо.

Појам „култура“ означава нешто што је одгојено, однеговано са одређеном пажњом и потиче од латинске речи colo, colere… гајити, неговати. Глаголски придев је kultus односно култ. Култура је тако плод култивације достојан пажње и дивљења, који су људи научили да обожавају.

И домаће биљке које се гаје називамо биљним културама. Бити културан значи бити одгојен тако да одређене плодове култивације прихватамо као нешто позитивно, значајно, достојно дивљења и пажње. Култивисан човек је научен да се у животу одржава и понаша у складу са усвојеним принципима који владају у друштвеној заједници (породици или племену).

У суштини неговање људске свести је веома лак процес јер су људи по природи упућени искључиво на учење и то јако добро раде. Суштински некултуран човек који ни на који начин није одгојен готово да не постоји, осим ако није одрастао потпуно изолован у шуми.

Тако ако продуктивна друштвена заједница почива на култу рада и стварања (што су специфичне одлике људске врсте), на култу поштовања старијих чланова, на култу поштовања туђе имовине, на култу породице, култу чистоће, на култу бога као врховне и највише силе, на култу страха од ове силе, онда се разарање овакве друштвене заједнице може извршити другачијом култивацијом. Тако се може створити култ лењости, култ грамзивости, култ насиља, култ жртвовања, култ убијања, култ прљавштине, култ преваре и сл.

  • Преобликовање у понашању људи преко културне и медијске политике данас се врши преко једне посебне врсте специјалног рата и назива се културни инжењеринг.

И он се спроводи у Србији и многи су то приметили. Пошто је хармоничан однос у друштвеној заједници један доминантан природан принцип који омогућава биолошки опстанак заједнице, свако дестабилизовање овог принципа води урушавању читаве друштвене заједнице.

Како се културном политиком заједница дестабилизује?

Тако што се прво поремети природно схватање реалности које јединку окружује и она више не разликује шта је реалност, шта илузија, шта је ментална болест и патологија, а шта здрав и нормалан принцип понашања. Са тако конфузном свешћу јединка постаје лак плен културног инжењеринга који јој онда имплантира потпуно другачије култове и друштвене назоре.

  • Средство за вршење овог менталног инжењеринга су мас медији који су због своје моћи и утицаја сви стављени под контролу масонерије. Масонерија контролише издаваштво, штампане и електронске медије, позориште, филм…У ствари све што утиче на културу.

То што се као тобожњи министри за културу и медије последњих година у Србији именују уметници из позоришта (које представља илузију) савршено показује да је и њихова министарска улога само илузија у коју верују највише они сами. Стварни креатори културне политике у Србији , али и у другим земљама чланицама ЕУ као и у САД су од јавносту скривене агентуре и посебно обучени агенти такозвани „хендлери“ или руковаоци.

Ова реч „хендлери“ је модерна јер потиче из једног варварског језика који је у тотално изопаченом културном систему вредности постао данас светски језик – иако је у суштини за изговор тежак и рогобатан , а граматички примитиван. Погодите који је то језик.

  • Чиме они рукују?
На жалост, са људима и то нижих интелектуалних способности и често морала, који се бирају као корисни идиоти јер су сугестибилни, страшљиви, сујетни, као личности неформирани и стручно непризнати. То су људи спремни да раде за друге. У Србији огроман број оваквих квазиинтелектуалаца, новинара и тзв. медијских експерата сматра великом чашћу да ради за странце и по њиховим директивама.

Брисел тражи промену свести

Ови људи се вештим одабиром по систему селекције која се врши тајном психолошком анализом лаковерних кандидата (при чему кандидати за то не знају) класификују од стране „хендлера“ и постављају на различите утицајне друштвене позиције јавних и културних делатника при чему практично раде као агенти утицаја или само пуки исвршиоци захтева својих „хендлера“.

Сорошева мрежа организација „Отвореног друштва“ је само једна од великог броја оваквих агентура које служе за хендловање „пробраних“ идиота, а извесна Соња Лихт је њихов главни „хендлер“ за Србију. Она „хендлује“ поред културе и медија и министарство за инострану политику и европске интеграције.

  • Да би им се подгрејало самопуздање и ојачала сујета и лажни осећај сопствене „вредности“ они у медијима добијају титуле експерата или епитете „угледних“ новинара, уметника и друштвених стваралаца и сл.

Одабир се често врши и преко чланства у масонерији, јер само приступање обичних људи масонским организацијама показује њихову поводљивост и потребу да буду „нешто важно“. Зато масонерија за њих прави и посебне награде и друштвена признања како би их одржала у илузији да су они заиста важне личности.

  • Што више је неки новинар или уметник награђиван, посебно новцем, то је знак масонске уплетености. Шта ће иначе уметницима награде? Прави уметник ствара из сопствене унутрашње потребе.

Нобелова награда или Пулицерова су управо то. Оне немају никаквих додирних тачака са стварним вредностима ни књижевника, ни миротвораца, ни научника, ни писаца. На против, добитници су често агенти и чланови масонерије. Књижевна дела нобеловаца одушу приземном и плитком филозофијом обичних људи заробљених у својој тривијалности. И то је управо култура коју властелини (Илуминати) преко агената негују. Идеја је да се народу покаже да је он безвредан, његов живот је празан и узалудан (Чекајући Годоа је типична подметачина која људе приказује као овце које живе у вечитој нади) и сам смисао живота је вечито нејасан и предмет нагађања и дилема кроз „мудре“мисли јунака. Постоје тврдње да је Бекет био слободни зидар Ирске, али нема доказа.

У ствари познато је одавно да је за човека смисао живота-стварање и стално усавршавање вештине стварања. Умотворине и рукотворине чине смисао људског живота и људи се по томе и вреднују. Они који не стварају већ морају да краду или купују туђе остају зато вечито незадовољни и неуротични.

Контрола културе и медија је зацртана још пре сто година

Обликовати свест стотина милиона робова и направити од њих потрошачко или радно друштво најважнији су задаци културне политике коју властела спроводи преко тајних служби и њихових „хендлера“. Када постоји вишак радне снаге, онда се робови кретенизују тако да постају не само неупотребљиви, већ и сметња другима и оправдано се морају елиминисати и то физички. И здрав део заједнице ће то логично подржати. На овоме ћемо се касније задржати.

  • „Нико није већи роб него онај који мисли да је слободан, а да то у ствари није“ записао је Гете.

То се лако може схватити када се погледа 12-то поглавље фамозног масонског манифеста познатог као „Протоколи сионских мудраца“. Сионски мудраци су елитне властелинске породице , а Протоколе су уобличили језуити за потребе Црвене револуције у Русији. Иако се тврди да је дело чист фалсификат, вероватно је пука случајност што се све зарцтано у њему остварује као Нови Светски Поредак. Ево шта је у вези медија ту записано пре сто година, а ви процените сами да ли је то и остварено:

"Реч слобода, која се може тумачити разнолико, ми тумачимо и одређујемо овако: Слобода је право да се може радити само оно што дозвољава закон. Овакво тумачење речи послужиће нам тиме што ће се временом сва слобода наћи у нашим рукама, јер ће закони рушити или стварати само оно што ми будемо желели по горе изложеном програму".

Дакле, да подсетимо да данас постоје закони о медијима , о информисању (на овим законима и такозваним „медијским слободама“ управо инсистира Европска унија (творевина међународних банкара) и не може свако имати гласило и не може свако бити новинар, већ само они који делују у складу са законом. Слушајте само шта нам све наређује Брисел у вези медијских закона и што корисни идиоти из Србије то усвајају као Свето писмо. Треба само да укључите TV B92 и погледате саопштења „независне“ организације ANEM.

  • Шта даље кажу Протоколи:
"...Ми ћемо претворити садашњи скупи продукт јавности, који је скуп због неопходности његове цензуре, у уносан посао за нашу државу: ми ћемо је оптеретити наручитим таксеним прирезом и кауцијама приликом оснивања органа или типографија који ће тако осигурати нашу владу од свих напада стране штампе. За евентуални напад ми ћемо кажњавати немилосрдно… Молим вас да имате у виду, да ће међу онима који нас нападају бити и органи које смо ми основали, али они ће нападати искључиво оне тачке које смо ми већ предодредили за измену".

Па нису ли ови фалш органи који „нападају“ и „гракћу“ данашње бројне невладине организације и „независне“ грађанске асоцијације, којих има свуда (јер су наводно оне тековина демократије и грађанских слобода и њима датог права да се „самоорганизују“ и да врше одређени друштвени утицај тј. притисак на националну владу). Али, ако су „слобода“ и „демократија“ само илузије, а јесу, онда су и све ове организације ту да илузију слободе одржавају.

CIA иза култних америчких новинара

На пример Клеј Фелкер који је шездесетих година био оснивач популарног магазина New York и уредник магазина Esquire и многих других био је један од 600 америчких новинара који су тајно радили за CIA. И био је Јеврејин, наравно.

  • „Били су мање вредности него добра телефонска проститутка“, записао је његов тадашњи CIA „хендлер“ Филип Грем, који је радио као публициста „Washington Post“-a

Ту је и извесни W. Judžin Grovs који је, након што је добио Rodes стипендију, постао кандидат да води америчку Националну студентску асоцијацију 1966. Просто речено зато је и стипендиран. Тада му је одлазећи председник Филип Шербрун открио и „велику тајну“, а она је гласила да поменуту студентску организацију финансира CIA.

Гровс је тако остао запамћен када је ово открио преко New York Times-а јавности. У ствари он је надгледао назови транзицију студентске организације до њене „независности“, а онда је напустио. Можемо ли да претпоставимо, ако истинске независности нема, да је ова организација само променила „хендлера“. Родес је иначе био велики обожавалац британске империје и све је радио за њу.

И добитници Пулицерове награде, Боб Вудворд и Карл Бернштајн, почетком седамдесетих су се прославили „разоткривањем“ Афере Вотергејт (са циљем да се компромитује председник Никсон) . Много година касније на видело је ипак изашло да је читаву аферу водила CIA, а два прослављена новинара су била само алатке за замајавање јавности. У САД никада није било тако јаког независног новинарства које може да обори председника. Холивудски филмови су управо ту да стварају илузију о америчкој „слободи штампе“.

„Добар“ новинар се држи искључиво агенцијских вести

  • У даљем тексту Протокола се онда каже и следеће:

“ Ни једна објава неће допрети у јавност без наше контроле. То ми сада постижемо тиме што све вести прима само неколико агентура у којима се оне концентришу са свих крајева света. Ове агентуре биће тада потпуно наше установе и објављиваће само оно што им ми наредимо“.

Ако сте се некада запитали чему данас служе познате информативне агенције попут Reuters, Associated Press, ItarTas, ANSA,Тањуга… ето сада можете да схватите.

Многе вести тако могу бити чиста пропаганда и могу бити прављене у тајним бироима за прављење вести. Ми то не можемо знати. По многом вестима се онда могу направити и стварни догађаји. Тако настаје илузија стварности.

„Прави“ едуковани новинар који живи од свог извештавања за неку „угледну “ новину и има задатак да извештава о раду државних институција никада неће ни посумњати у истинитост агенцијских вести јер је научен да се овим агенцијама мора веровати. Иначе оде угледна и добро плаћена новинарска позиција. Замислите да питате председника владе или потпредсдника кад стижу да дају све те изјаве које свакодневно медији објављују и да ли уопште знају шта су све изјавили и коме. Наравно, не може сваки новинар да прави интервју са председником државе и премијером и да га збуњује.

Политичка или позоришна сцена

  • „На трећем месту поставићемо нашу тобоже опозицију, која ће макар у једном од својих органа представљати наш тобожњи антипод. Наши стварни противници примиће здушно ову варљиву опозицију и показаће нам тако своје карте“.
"Сви наши листови представљаће све могуће правце - аристократски, републикански, револуционарни, па и анархистички… докле год, наравно, буде био жив устав... они ће, као индијски бог Вишну имати стотину руку од којих ће свака пипати пулс чији год хоћете у јавном мијењу. Када пулс буде убрзан тада ће ове руке повести мњење у правцу нашег циља, а узбуђена особа губи моћ расуђивања и лако се подаје сугестији. … Уображавајући да иду за органом своје партије, они ће поћи за оном заставом коју ми будемо истакли."

За ове наводе из „Поротокола“ није потребан никакав коментар. Под „лажним заставама “ се данас највипше изводе терористички напади, а сви су оркестрирани из истог центра. Данас је мање више познато и да је з а време Хладног рата између САД и СССР-а шездестих година ЦИА тајно финансирала и контролисала успех америчких студената, радничких, религиозних политичких и уметничких организација, а што се може наћи у књизи „Моћни Вурлицер“ („The Mighty Wurlitzer“) из 2008, Хју Вилфорда.

Све ове организације су тако намерно моделиране по угледу на фронталне организације совјетске комунистичке пропаганде и оне су регрутовале истакнуте Западњаке као Социјалисте и Либерале. Ове наизглед спонтано окупљене групе су тајно финансиране и вођене из Москве , а у САД су деловале преко америчке Комунистичке партије (CPUSA) и тобоже су кришом промовисале комунизам. Вили Мунзенберг, агент и активиста комунистичке интернационале их је називао „клубови невиних“. Мунзенберг је агитовао у Немачкој Вајмарској републици. Били су то у ствари провокатори за прикуплајње идеолошких жртава.

Тако је ЦИА имитирала тактику Коминтерне и кришом застрашивала америчке грађане аветима комунизма, док је сама неговала у финанисрала америчку комунистичку партију. Стваран је колективни менталитет који је одржаван у страху од совјетизације, па су полицијске агентуре постајале све јаче и јаче да би могле да се наводно обрачунавају са „задојеним комунистима у сопственим редовима“.

Обе службе, и CIA и CPUSA, служиле су међународним банкарима и трговцима и њиховој масонској мрежи разапетој широм света у коју су пецали лаковерне који би постали њихове слуге и агенти утицаја. Све ово идејно су водили језуити.

  • Масе тако постају глупаци (овце) који се одржавају у коми помоћу фалш образовања и мас медија.

У овим фалш организацијама и данас увек седи неки декларисани или прикривени Јеврејин чиме су оне практично међународно повезане. На тај ове организације могу да подривају све значајне државне и приватне институције и често представљају одскочну даску преко које се у државне структуре убацују њихови активисти.

Тако и данас у Србији имате велики број владиних службеника који имају „импозантне“ биографије које су стекли у невладином „експертском“ сектору. Ту су и брачни другови где један седи у владиној канцеларији, а други у невладиној.

  • Тако чим нешто није по вољи банкарима, они се оглашавају протестима, саопштењима и свака иницијатива националне владе или заиста независних грађана тако буде нађачана.

Можете сада да пребројите колико политичких оваца има у Србији који су спремни да раде за западњачке пљачкаше и џелате верујући да раде за „слободу“ и „демократију“. Сунце је тако почело да излази на Западу, а на Истоку је вечити мрак и заосталост.

Већина људи више и не разликује реалност од илузије већ су постали тешки овисници од медија. Ако медији кажу да пада невидљива киша, онда зато кишу не примећујемо.

  • Већ смо раније писали да је властела наметнула илузију о моћи новца који је данас постао култ број један.

Сви га воле иако је то обичан папир. Али, папир који вам омогућава да не морате ништа да знате да стварате, јер са овим папиром можете све добити од онога ко уме да ствара.

Тако је створен огроман број јединки који практично не успевају да досегну смисао живота (стварањем) , али живе у илузији да самим тим што не стварају вреде више од оних који то умеју. Фалш школа и лоша културна политика им то осећање намећу.

Тако су ови људи практично постали овисници од новца јер без њега не могу ништа. И то је био циљ банкара. Зато они и настоје да људско стадо које им ради истовара и стадо које за њих поткрада и обрће новац и купује га са каматом одрже у незнању, примитивизму и илузорном осећању цивилизацијског напретка.

Култивизација примитивизма и имитације

  • Тзв. „модерна уметност“ није ништа до испразна и јалова апстракција која има за циљ да масе удаљи од стварности.

Дакле, ако је сама реч култура нешто што се одгаја и што је одгојено и опипљиво, модерна уметност заузума место у култури, а да заправо не представља ништа. Она чак није ни слика нечега. Она је обично једна жврљотина какву могу да нацртају и деца и мајмуни.

Оно што се назива модерним и прогресивним у култури је у ствари сатанистички напредак у заглупљивању и масовном хипнотисању. Битеф фестивал је типична кретенска манифестација тобожње модерне позоришне уметности, а заправо манифестација сексуалне и менталне изопачености. Неке од тих кореографских представа могу и мајмуни да играју.

Ноћ музеја, ноћ науке, ноћ позоришта, ноћ куповине… све су то сатанистичке ноћне вештичарске приредбе. Истина је потиснута, а лаж се објављује као вест, као информација. Негативно саморазарајуће понашање које особу саму деградира сматра се исплативим.

  • „Фарма“ и „Велики брат“ су управо то -самопонижавање зарад новца: хоћу, бићу идиот и будала и кретен само ми платите.

То значи и популарисање певачица у „националне диве“ које чак и немају глас да би певале. Оне саме тако постају будале лишене свести о сопственим вредностима и не схватају да су само играчке у рукама „хендлера“.

Уметност (вештина стварања) данас је постала толико проста и тривијална да никакав духовни ни физички напредак из ње не може да се изнедри.

Имитација не може створити напредак. Људски умови су стављени у кавез из кога нису у стању да изађу јер и не знају да су у кавезу. Није народ примитиван сам по себи, већ га таквим чини култура која му намеће префригана агентура. Властела је безбедна само док су људи „овце“.

Лево је велика позоришна уметност, а десно је ТВ кич и примитивизам који „народ воли“. Сасвим десно је реалан живот. Примећујете ли разлику?

Аутор: Ивона Живковић | Извор: Таблоид – лист против мафије

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=296&cl=29

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia