male-tajne-globalne-finansijske-krize-ivona-zivkovic-2008

Мале тајне глобалне „финансијске кризе“

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail
  • Замислите да вам у кућу дође лопов и понуди вам проценат од свега опљачканог уколико му олакшате пљачку, покажете где се налазе вредне ствари и помогнете му да то изнесе.
  • Они који су спремни да помажу лоповима да им опљачка имовину, по лигици, морају бити глупи људи.
  • Држава је кућа једног или више народа, директне стране инвестиције и подршка подобним кадровицима (са нижим IQ) оружје су којим моћна глобална олигархија данас широм света вара и пљачка народе.
  • Читава пљачка одвија се као представа у којој су главне улоге додељене онима који интелектуално нису у стању да схвате „редитељску“ идеју.

Пише: Ивона Живковић

Мале тајне глобалне „финансијске кризе“

Сумрак запада и „свануће“ истока

  • Новац нема употребну вредност зна сваки економиста. Не можете га ни обући, ни јести, нити се њиме грејати. Не можете од новца изградити кров над главом. А без хране, огрева, одеће, склоништа – нема живота. То су витални ресурси.

Ипак, новац (папирна признаница) данас је постао вредност сама за себе, а финансијске трансакције (размена папирних признаница) посебна врста друштвене надградње, која је уткана у све друге стварне вредности. Производња новца (финансијска индустрија) добила је статус сваке друге производње. Тако, иако банкари стварно не привређују (не стварају употребне вредности) они су постали главни носиоци економског развоја данас најразвијенијих земаља света. Ипак, не можете бацити врећу пара (од директних страних инвестиција) на градилиште и очекивати да на том месту никне зграда. Зграду морају подићи радничке руке. Дакле, новац вам није потребан да бисте нешто сазидали. Али, уз наметање новца као темеља за почетак градње, практично се исисава и присваја права вредност у замену за НИШТА. И то је систем на коме почивају директне стране инвестиције.

Дакле, ако сте цементаре и фабрике за производњу хране и воде продали банкарима односно њиховим компанијама, онда ћете раднике моћи да нахраните и грађевински материјал да купите само ако претходно купите од њих новац са каматом. Новац је роба, коју вам банкари прво продају. Новац је роба коју су данас људи широм света натерани да купују.
Фалсификат који се остварује

Како је до тога дошло? Једноставно, људи су вековима смишљено одвајани од стварних вредности и увођени у свет замене за вредност. И у томе су од највеће помоћи били квазиинтелектуалци образовани у школама које је контролисала масонерија. У чувеном делу „Протоколи Сионских мудраца“ за који се и даље тврди да је фалсификат, и који је откривен пре преврата у царској Русији, стоји занимљива реченица:

„Интелектуалци гојски поносиће се својим знањима и, не провјеравајући их логички, спроводећи у дело сва научна сазнања која су наши агенти вешто искомбиновали у циљу васпитања и образовања умова у, за нас, потребном правцу.“ (Протокол 2).

(Напоменимо, да су Гоје сви они људи који не прихвате сатанистичку веру (такозвани јудаизам) уобличену у древном Вавилонском Талмуду и која у суштини прокламује да човек односно НЕКИ ЉУДИ имају право да на Земљи преузму улогу Бога и организују живот људи по својој вољи и свом интересу. Често се под Гојама сматрају нејевреји, али ово није тачно, јер се реч „Јеврејин“ појављује тек у 18. веку и намерно се брка са народом који је живео у древној Јудеји у Палестини. Ова намерна збрка је такође део тајне агенде за успостављење тоталитарног глобалног друштва уз помоћ вештачки створених народа и држава.)

Тако обичан сељак који има довољно земље да може да се прехрани, поседује извориште воде, има стоку да му земљу ђубри, може од стоке да направи вуницу и обуче се, а има и парче шуме да насече дрва за огрев, заправо има све што му је потребно. Таквом човеку новац и не треба, а трговати може и трампом.

Новац је највише потребан градском човеку инкорпорираном у систем расподеле добара и организованог привређивања у држави. Зато су трговци и банкари вековима терали људе да се пресељавају и концентришу у градове.

Данас већина становника такозваног развијеног света живи у градовима и економски је потпуно зависна од развоја финансијске индустрије (прављења новца).

Њихов рад у производњи правих добара све је мање потребан, јер робе данас има превише. Њима се праве измишљења непроизводна радна места, и они се претварају у потрошачку машину. Контролу рада производне и потрошачке машине врше банкари. Ова две машине морају бити у сталном балансу.

Контролисати вредност новца у једном друштву је као када контролишете крвоток у организму односно одређујете вредност хранљивих састојака и њихов транспорт преко крви. Ако желите да од човека створите дебила потребно је да мозгу увек испоручујете мање хранљивих састојака. Зато спортисти, глумци и забављачи увек имају енормне зараде, док се интелектуални рад мање вреднује. Богати људи са развијеним интелектом су потенцијално опасни за друштво коме банкари желе да газдују. Сада можете да схватите зашто тенисери и фудбалери зарађују енормно велике паре, иако њихов рад и утрошак енергије не стварају никакву вредност.

Спортисти троше огромну енергију, али њихова делатност је потпуно непродуктивна, за разлику од сељака и радника који увек нешто произведу. Из тога је логично да је рад сељака и радника вреднији. Али, у лажној економији систем вредности се намерно обрће. Тако се они који заиста стварају стално држе у сиромаштву и приморани су да стално раде. Они који немају моћ да стварају и размишљају (јер су им мозгови неухрањени) потпуно су безопасни и подложни свим манипулацијама па им се новац лако може узети. Они без размишљања дају милионе долара за огромне куће, луксузне јахте, накит., аутомобиле, авионе… Енормне цене овога одредио је… Погодите ко! Тако је новац поново враћен банкарима.

Лажна Америчка економија

  • Највећа економија која данас своју моћ изводи из лажних вредности је она у САД-у. Огромна је количина новца емитована у овој економији, и потрошачка машина мора да се смањи. За то је потребна „финансијска криза“.

Занимљиво је да у поменутим „Протоколима Сионских мудраца“ стоји и ово: „Економске кризе ми ћемо производити Гојама тако што ћемо повлачити новац из оптицаја“ (поглавље 20).

Папским саопштењем, такозваном булом (Борџије) из 1493. обе Америке се примарно сматрају власништвом Римокатоличке цркве, па се верује и да централна америчка банка FED припада њој. На полеђини америчког долара је и исписана реченица: Annuit Coeptis-Nuovus ordo seclorum, што значи да је то „одобрен подухват за стварање новог поретка“.
Главни играчи за финансијску оперативу и индустрију су 13 породица који су главни деоничари FED-а, на челу са најбогатијом – династијом Ротшилд. Као банкари Ватикана они су се специјализовали за изазивање светских криза и ратова и то увек финансирањем обе зараћене стране. Ова породица практично је имала главну улогу у финансирању свих зараћених страна у оба светска рата.

Идеолошке подлоге као комунизам, либерализам, нацизам, фашизам, Хитлеров „Меин кампф“, Лењинов „Манифест…“ или Марксов „Капитал“ писале су у ствари мудре свештеничке главе из редова језуита. Они су већ вековима најпросвећенији људи на читавом свету. И фалсификоване историје које учимо у школама , њихово су дело. Као и фалш наука, посебно економска коју уче данашњи „експерти“ са Харварда и универзитетски професори широм света. И Нобелова награда је под њиховом контролом.

Denis Healey, бивши британски министар одбране је тако рекао за светске кризе, где спадају и ратови: „Оне су направљене да се догоде… оркестриране и руковођене и то воде они који повлаче конце“.
Наравно, да су из свих светских финансијских криза Ротшилди изашли увек богатији и никада нису доживели тежак финансијски губитак. Кад су Барона Дејвида де Ротшилда питали недавно на једној донаторској конференцији у Дубаиу како су то увек успевали, рекао је једноставно: „Може се рећи да ми имамо више проницљивости од других.“
Ову „проницљивост“ посебно има и њихов агент за игре на берзама, нама познати Џорџ Сорош.

Чему служи берза

  • А берза је управо место направљено за стварање и нестајање пара. Чиста магија. Тако се на берзи 100 долара у једном тренутку може заменити за барел нафте, а већ у следећем морате издвојити 250. Или само 50. Најгоре је када на берзи нестану милијарде или чак трилиони долара. То су управо извели у америчкој банци Goldman Sachs. Паре су им „испариле“ и настала је „финансијска криза“.

Али, с обзиром на количину долара које су банкари емитовали и који немају никакво стварно покриће, вишак се негде мора с времана на време „затурити“. Неколико „ситних“ трилиона долара су тако „нестали“ банци „Goldman Sachs“. Потрошачка и производна машина се морају повремено балансирати. Овај баланс ће многе људе на планети коштати живота, али у изведеном систему вредности људски живот (који је створио Бог) вреди мање од новца (који је створио Сатана). То што се последња две хиљаде годишња ера зове хришћанском, само је „мала“ превара. Али, без бриге, на прагу смо почетка Нове ере.

Наравно, финансијска криза не погађа оне који имају своје затворене економије. Али, већина људи то нема, баш као што их данас већина држава нема. Либерализам је имао за циљ да отвори све државне границе. Сада када су отворене цео свет може да функционише као једна економија коју треба наџирати из једног места – и то ће бити посао Светске владе. И њу полако треба увести у јавни живот и представити раји као преко потребну.

У том циљу биће усмерене и нове финансијске реформе које ће бити конкретизоване на скупу Г-20 у априла идуће година, а ових дана у Вашингтону су се сви лидери сложили да је то неопходно. Није ли вам то мало необично да се лидери најразвијенијих земља света слажу са оним што је у интересу банкарске олигархије, а не њихових држава и народа?

Наводно фалсификовани „Протоколи сионских мудраца“ и ту се показују као фантастично пророчанство:

„Кад смо убацили у државни механизам отров либерализма…, државе су се разболеле од смртоносне болести – распадања крви. Остаје нам да очекујемо крај њихове агоније.

Либерализам је родио уставне државе које су замениле за Гоје спасоносну аутократију а уставна држава… није ништа друго до школа раздора, расправе, несугласица, препирке, бесплодних партијских агитација, партијских тенденција – једном речју – школа свега онога што чини безличном делатност државе…“ (Протокол 20).

Ето у чему је тајна демократије и зашто комесари ММФ-а стално намећу захтеве за што већом демократизацијом. Наравно, да су кључни играчи и таквим друштвима само они којима је болесна крв допрла до мозга.

Политичари као марионете Вол Стрит-а

„Гоје иду у ложе из радозналости или у нади да ће се уз њихову помоћ прогурати што ближе богатој друштвеној трпези, а неки зато да би имали могућност да изнесу пред публику своја неостварена и неоснована маштања: они жуде за емоцијом успеха и аплаузом, на којима смо ми врло издашни. Ми им зато и дајемо тај успех да бисмо се користили њиховим самообманама које одатле проистичу, при чему људи неприметно усвајају наше сугестије, не зазирући од њих, у пуној уверености да у својој непогрешивости они сипају своје мисли и да туђе више не могу да приме… Ви не можете ни да замислите како се најпаметнији међу Гојама може довести до несвесне наивности, под условима самообмане, и како је у исто време лако обесхрабрити их најмањим неуспехом, рецимо прекидом аплауза, и довести их онда до ропске покорности, само да би успех обновили… Колико год су НАШИ у стању да запоставе успех како би спровели своје планове, толико су Гоје спремне да жртвују све планове само да би се дочепали успеха. Та њихова психологија знатно нам олакшава задатак у њиховом усмеравању. Ови тигрови по изгледу имају душу оваца, и кроз њихове главе ветар дува без препреке“. (Прокол 15)

О неопходности увођења светске владе јавно се данас највише залаже политичка марионета Вол Стрита на челу челу Француске, Никола Саркози. И овде се „фасификовани“ протолокли чудно остварише:

„Да бисмо довели наш план до таквих резултата ми ћемо подешавати изборе таквих председника у чијој прошлости има било каквих неоткривених мрачних дела… – тада ће они бити верни извршиоци наших наређења из бојазни да се то не открије и због тежње, својствене сваком човеку, који је дошао до власти, да одржи своје привилегије, преимућство и почасти везане за звање председника.“ (Протокол 10).

Видели смо из текста Тијери Мејсена како је Саркози тесно повезан са криминалним круговима са Корзике и САД чији рад контролише ЦИА.

Познати амерички историчар Вебстер Тарпли превиђа да је сада главни циљ ове банкарске олигархије наметање строге финансијске контроле у највећој могућој мери у свим земљама, посебно у развијеном свету, да би се на крају извршила његова потпуна колонизација. Тако ће се најпре створити два блока – један који ће бити уведен у рецесионе мере, а други ће се економски развијати како би био доведен у позицију да угрози први. Први блок ће чинити САД и ЕУ које се залажу за „антипроизводну, малтузијанску монетаристичку политику засновану на економији изведених вредности и са даљим развојем финансијске индустрије“, док би се као лидери источног блока нашли Русија, Кина, Бразил и Индија, које се залажу за експанзивну производњу уз развој нових технологија.

Терористи против тероризма

Да ће се у САД догодити велики потреси најбоље показује избор новог председника, Барака Хусеина Обаме, човека компликоване биографије и недоказаног америчког држављанства.

Његов извод из матичне књиге рођених у Хонолулуу и даље је едоступан јавности. Црнац, даљи потомак робова (и то можда илегалних усељеника) или можда ванбрачни син ФБИ потказивача Френка Машала Дејвиса и белкиње Ен Данам, како неки спекулишу, свакако ће оставити иза себе другачију Америку. Нови председник САД, Обама стекао је политичко образовање под патронатом Збигњева Бржежеинског (о чему пише Тарпли у својој књизи „Obama the postmodern coup“) на ционистичком Харварду и Колумбија универзитету. Обама, по њему, треба да буде маска за перфидне планове глобалне олигархије и изиграва великог спасиоца најсиромашнијим Американцима обећавајући им промене, промене, промене…бољу будућност, бољи живот, нова радна места… и све остало спаковано у отрцане политичке фразе политичких марионета.

У ствари управо се Обама, као и његов противкандидат Мекејн, заложио да се новим законским мерама „губици“ на берзи банке Goldman Sachs надокнаде парама од пореских обвезника, дакле да сиромашни спасавају богате.

Обама је за шефа Беле куће изабрао најватренијег ционисту Рам Емануела, човека са двојним израелским и америчким држављанством и промењеног презимена чији је отац Бењамин био припадник злогласне терористичке групе Иргун пре Другог светског рата у Палестини. И сам Рам Емануел је деведесетих година отишао из САД да би служио у израелској војсци. Тада је изгубио део прста на десној руци (вероватно у лову на палестинске патке које Изарелцима нису дале да зидају насеља на њиховој територији). „Рамбо“ како га зову ушао је и у српски кокус у америчком конгресу, место где државе плаћају рекет да би каобајаги имале америчке конгресмене као своје представнике. Српска ционистичка новина „Блиц“ представља га као „пријатеља Срба“ (!) У политичкој екипи су му већ три највећа „хуманитарца“ осведочени србомрсци -Мадлен Олбрајт, Ричард Холбрук и Хилари Клинтон. О томе да ли је амерички конгрес најкорумпиранија институција у САД, нећемо овог пута.

Америчка банкарска олигархија знала је да Хилари Клинтон (неформална снаја Рокфелерових уколико је Бил Клинтон ванбрачни син Винтропа Рокфелера, који је у време његовог рођења био гувернер Арканзаса), није могла да добије изборе у САД. Да покупи гласове црнаца и сиромашних могао је, лепом причом, само Барак Обама. Смисао за лепо причање и писање Обама је морао да наследи од неког родитеља, можда од свог правог оца (уколико је то Френк Маршал Дејвис), који се бавио писањем прозе, поезије и издаваштвом, након што је прекомандован као ФБИ доушник из Чикага у Хонолулу. Стицајем околности нашао се тамо и у време када је тамо студирала Ен Данам. У то време „слободне љубави“ били су модрени мешовити бракови и везе. Ипак, ово је само спекулација. Занимљиво је како Бил Клинтон и Обама имају веома компликоване (и прилично нереалне) приче када су у питању њихови очеви.Ен Данам је касније у Индонезији радила у Рокфелер фондацији.

Нема сумње, да када један мелез робовског порекла и провинцијалац из Арканзаса дођу на чело САД, при чему су обојица на неки начин везани са пословима породице Рокфелер, ништа не може бити случајно. Пука случајност није могла увести 300 милиона Американаца у дугове који одавно премашују 50 трилиона долара.

У случају да из неког разлога Барак Обама буде спречен да обавља функцију председника, на челу САД ће се наћи Џозеф Бајден и Хилари Клинтон, ватрени ционисти и њихов тим. Евентуални атентат на Обаму изазвао би великих хаос у САД, што би било идеално за увођење неке врсте ванредних мера.

Тако ће САД са ционистичким терористима у Белој кући и црнцем који лепо збори о променама наставити да води глобалну „борбу против тероризма“ и шаље војнике широм света штитећи пословне интересе банкарске олигархије и нафтног бизниса потпуно блокирајући економски развој САД. За ове послове Обама већ предлаже да могу бити коришћени и млађи војници од 18 од 23 године.

Нова глобална Агенда за 21 век: сумрак запада и „свануће“ истока ?

Ротшилди инвестирају у Индији

За то време породица Ротшилд и њен огранак у Лондону кренули су у велики инвестициони подухват у Индији.

У једном прошлогодишњем интервјуу Лин Форестер де Ротшилд (Lloyd Grove – Cond’e Nast Portfolio.com) је открила да су она и њен муж, барон Ивлин де Ротшилд, постали инвеститори са шест стотина милиона евра у послу производње и извоза воћа и поврћа из Индије, земље која је највећи светски произвођач воћа, и други по величини произвођач поврћа. Ову производњу истовремено користи и око 900 милиона Индијаца.

Лин Форестер де Ротшилд је и кућни пријатељ са Хилари и Билом Клинтоном. Када се удала за барона Ивлина де Ротшилда 2000. (упознао их је Хенри Кисинџер две године раније) и постала његова трећа жена, одлучили су да медени месец проведу код својих пријатеља Клинтона у Белој кући у Вашингтону. Наравно, леди де Ротшилд је била и главна у прикупљању новца за председничку кампању Хилари Клинтон и чак јавно изјавила како јој Барк Обама делује превише „елитистички“.

Ротшилди ће радити преко „Fieldfresh“ индијске компаније, а главни инвеститор је Е.Л. Ротхсцхилд, на чијем је она челу. Леди де Ротшилд то објашњава овако:

„Е.Л.Ротхсцхилд је суштински холдинг компанија за наше глобалне интересе, али је углавном фокусирана на Индију. Компанија надгледа наше инвестиције у „Economist“ (пословни магазин), на пример у УК. Наша најактивнија актива је у Индији. Ја сам продала последњи свој бизнис јуна 2000., а Ивлин се пензионисао као председник Н.М.Ротхцхилд 2002. Одлучили смо 2003. да имамо велики бизнис који би смо заједно радили, искорачили смо са стране и сагледали где у свету би и у каквој области индустрије могло доћи до раста. И одлучили смо да Азија буде следеће место стварног раста. Били смо неодлучни између Кине и Индије, па смо провели годину дана путујући у обе земље, имали састанке са сваким ко је желео са нама да се састане.“

О томе како су се ипак одлучили за Индију, леди де Ротшилд каже:

„Почело је са обе земље, али за нека четири месеца, пет месеци, одлучили смо да се ограничимо на Индију. Разлог за то је делимично у томе што је у 2003. чак 49 милијарди америчких долара директних страних инвестиција отишло у Кину, а 4.9 милијарди у Индију. На макро плану, ако би Кина била боља, или је била боља, није боља 10 пута. Тако нам се прилика учинила бољом управо финансијски гледано. Такође се боље осећамо када радимо у демократском друштву…. Лакше нам је у земљи где владају закони. Ту је очигледно јако и британско наслеђе, па смо се фокусирали на Индију“.

Наравно, Ротшилди знају како је колонизована Индија која је била пре тога далеко развијеније и богатије друштво него читава Европа, када су то открили католички емисари и решили да богату државу преузму у своје руке. Прекомпоновали су народе, језик, веру, поцепали државе и поново их скројили као Индију и Пакистан. Онда су их опљачкали и најзад уз помоћ својих масонских марионета Гандија и Нехруа – „ослободили“. Зато данас у овим земљама стоји нуклеарно оружије и оно служи за одбрану бисниса… Погодите чијег. И зато ће свака инвестиција Ротшилда бити безбедна.

О томе како Ротшилди „осете“ где се може направити новац, Лин Форестер де Ротшилд каже да је инвестирање за њих део „пословног процеса“ где они који имају новац увек покушавају да предвиде где је најбоље инвестирати. Тако су од својих савестника из Индије сазнали да чак 40 посто производње воћа и поврћа у Индији иде на ђубре.
„Кина има 60 посто обрадиве земље каквом располаже Индија, али је 40 посто продуктивнија због технологије. Индија због лоше технологије има само један посто извоза воћа и поврћа. Ако се инвестира у технологију и складиштење воћа и поврћа људи се фиксирају за земљу… Ако тамо људи не буду у стању да купе квалитетније воће и поврће у малопродаји, оно ће ићи у извоз. И то највише у ЕУ и Јапан.“, каже Леди де Ротшилд.

Наравно за овако велике инвестиције морају имати и подршку власти. На отварању фарме од 300 ари где су почели са експерименталном обуком индијских фармера, био је и индијски премијер Синг.

Леди де Ротшилд каже да је импресионирана премијером који обавезно чита своје говоре. Он им је на отварању центра овог пута рецитовао поему о томе како земља даје људима много и мења њихове животе. Он сам је из сиромашне породице и то сељачке и зна и жели да 600 милиона људи из Индије треба да изађе из сиромаштва (захваљујући вероватно страним инвеститорима који ће их даривати својим папирним новчаницама од 50 центи до два долара дневно, и тако извлачити из њих стварне вредности).

( Као сељачко дете, он је одрастао у већ покореној и колонизованој земљи премијер Синг очигледно се разуме у економију као и Млађан Динкић или Божидар Ђелић и остале Гоје. Зато и продаје народ као јефтину радну снагу Ротшилдима, вероватно им причајући о новим радним местима и страним инвестицијама...)

Поред тога, Ротшилди у Индији очекују брз развој средње класе и потрошачког друштва и развој унутрашњег тржишта. И оно је далеко веће од ЕУ. Сваке године у Индији 10 милиона људи постају средња класа. Такви људи биће идеална потрошачка машина, па је то добар показатељ где ће госпођа Лин Форестер де Ротшилд као члан Управног одбора козметичке куће „Estee Lauder“ у будућности можда направити још профита. Сама леди де Ротшилд каже да је она велики радник јер читавог живота ради на стварању новца. И пре него што се удала за барона Ротшилда, Лин Форестер је направила у бизнису са бежичним телекомуникацијама 100 милиона долара то ни из чега (купујући и продајући право на коришћење броудбенда).

Какав ће бити ефекат на ЕУ ове огромне инвестиције и тежње Ротшилда да непрестано праве профит, профит, профит...новац, новац, новац... ?

Банкрот за европске фармере

На жалост, може бити катастрофалан јер ће европске и јапанске фармере довести до банкротства.

Цене воћа и поврћа ће и са свим трошковима транспорта, а цену нафте контролишу Ротшилди, бити мања од европских.
У Европи већина фармера је већ тешко задужена (код Ротшилд банки) због строгих санитарних норми као и захтева супермаркета за скупим паковањем. То их тера да купују скупе машина и задужују се. Ова поодмакла политика се намеће законским решењима и српским сељацима.

„Сваки зајам доказује државну немоћ и несхватање државних права. Зајмови као Демоклов мач висе над главама владара који, уместо да узимају од својих поданика путем привремених пореза, иду испруженом руком да просе милостињу од наших банкара.

Спољашњи зајмови су пијавице које се не могу откинути од државног тела докле год оне саме не отпадну или их држава сама не скине. Али гојске државе их и не скидају, него их све више пуштају на себе, тако да оне морају неизбежно пропасти од добровољног пуштања крви. “ (Протокол 20)

Када индијско воће и поврће стигне у ЕУ, већина европских фармера ће се наћи у губицима и са хипотекарним кредитима, имовина им може бити конфискована (а можда и национализована што ће се назвати помоћ). Ситни фармери се већ годинама уништавају јер су у тешкој борби са тржишном економијом у којој опстају само пољопривредни гиганти који могу да стварају профит.

Зато „неухрањени мозгови“ и у Србији стално потенцирају развој малих и средњих предузећа, која су апсолутно неконкурентна у ЕУ.

Због немогућности да опстану на земљи многи ће морати да напусте села и оду у градове, у камерама надзиране казамате.

Син Ивлина де Ротшилда, Дејвид де Ротшилд у својој књизи „Приручник за преживљавање глобалног отопљавања“ промовише живот у граду због уштеде енергије. Наравно, као разлог глобалног загревања, наводи се људски фактор, шо је ноторна лаж. То што ће Ротшилди сагорети огромне количине нафте да би робу транспортовали из Индије у Европу, никоме не делује нелогично. Ствар „ухрњености мозга“ зар не?

Са друге стране, у самој Индији ће се са растом средње класе још више осиромашити сиротиња. Масиван раст извоза ће смањити понуду воћа и поврћа домаћем тржишту. Сиромашни и једу само то јер пара за месо немају.

Није вероватно да се производња може толико повећати да може задовољити потребе и Индијаца и тржишта ЕУ и Јапана.
Недостатак ове хране може изазвати потхрањеност и повећану стопу смртности. Да би се што више подигао принос биће примењена интензивна агро-технологија која ће наметнути упорно и повећано коришћење пестицида који ће временом стерилисати земљу (а повећати бизнис Дипоновима који производе хемикалије) затроваће се изворишта воде.

И овакав развој догађаја је очито је користан за депопулацију Трећег света. Ко стоји иза ове агенде?

Као што је случај у Кини, брзо растућа производња у Индији представља опасност за западне корпорације.
Тако ће државе западних земаља уз сагласност светске владе кренути у спасавање национализацијом односно колонизацијом развијених земаља. И то ће бити логична завршница успостављања тоталне глобалне диктатуре.

„Ми ћемо заменити берзе грандиозним државним кредитним установама чији ће задатак бити у опорезовању индустријских вредности у складу са владиним комбинацијама. Те установе ће бити у стању да избаце на берзу по пет стотина милиона индустријских хартија за један дан, или да их исто толико купе. На тај начин ће сва индустријска предузећа постати зависна од нас. Можете замислити какву ћемо моћ прибавити себи помоћу тога. (Протокол 21)

На жалост неухрањени мозгови Србије уместо да покушају да се приближе источном блоку који ће очито сада бити у привредној експанзији, тесно се припајају западној рецесивној економији.

Тако су за Србију западни инвеститори већ одредили да буде велики отпад и центар за рециклажу ЕУ. Да послужи за затрпавање Србије ђубретом доведен је Сорошев обучени кандидат „неухрањеног мозга“, Оливер Дулић. Нуклераним отпадом Србија је већ затрпана 1999. и људи масовно умиру од рака. Али то овом мозгу са дипломом лекара не смета.
Када неко студира пет година медицину и онда постане „стручњак“ за стране инвестиције и просторно планирање у оквиру државне политике, онда то може бити само тежак случај урођене менталне инсуфицијенције.

Решавање светске финансијске кризе

„Како је јасна и очигледна ступидност чисто животињских гојских мозгова, која се испољава у томе што нису ни мислили, узимајући од нас новац под интерес, да ће сав тај новац, па још са интересом на њега, они морати да црпе из својих државних џепова ради обрачуна са нама. Шта је лакше и једноставније него узети потребан новац од својих грађана!

То доказује генијалност нашег изабраног ума у томе што смо ми умели тако да им представимо ствар зајмова да су они видели у њима и своју корист.

Наши рачуни, које ћемо ми представити када наступи вријеме, утврђени вековним експериментима које смо вршили над гојским државама, одликоваће се јасношћу и прецизношћу и очигледно ће показати свима користи од наших новотарија. Они ће учинити крај оним злоупотребама, благодарећи којима смо ми управљали Гојима, али које неће бити допуштене у нашем царству.

Ми ћемо тако подесити рачунски систем да ни владар, ни најмањи чиновник, неће бити у стању да извуку ни најмању суму неприметнМо од њене намене или да је упуте другим правцем сем оног који је већ једном означен у одређеном плану дејства. “ (Протокол 20)

По Вебстеру тарплију, намера ММФ-а је да протури одлуке које ће водити формирању светске владе :

1. обавезати агенције за кредитни бонитет да се региструју и наџиру и да се потчине правилима управљања.
2. обуставити начела конвергенције (зближавања) рачуноводствених стандарда и преиспитати примену правила о правичној тржишној вредности на финансијском пољу, како би се они боље усагласили са правилима финансијске дисциплине И умерености.
3. одлучити да ни један сегмент тржишта, територија или финансијска иснтитуција не избегне пропорционалне и адекватне регулације, или да бар буде под наџором.
4. устројити кодекс понасања како би се избегло претерано преузимање ризика у финансијској индустрији, укључујучи и области компензација. Наџорници (супервизори) ће морати да се придржавају овог кодеска у проценњивању профила ризика финансијских институција.
5. поверити примарне одговорности ММФ у , заједно са FSF (Financial Stability Forum – Басел ) да препоручује неопходне мере како би се обновило поверење И стабилност.

ММФ мора да располаже основним средствима и адекватним инструментима да подржи земље у тешкоћама и да у потпуности оствари улогу макроекономског надзора.

Аутор: Ивона Живковић , текст из 2008 године | Извор: IvonaZivkovic.Net

http://ivonazivkovic.net/AGENDA-ZA-21-VEK.html

Анонимни | Anonymous Serbia

Анонимни | Anonymous Serbia

Freelancer at Анонимни
Анонимни | Anonymous Serbia
- Truth Will Set You Free
Истина је екстремна, улепшавати је био би маркетинг
Анонимни | Anonymous Serbia